Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

оцу ни матери, ни синовима ни кћерима, нит браћи нит се– страма, шта више и не уме праштати, а нит пази закон божји. нит светски, присваја све и сва лукавством и преваром, лагаријом и насиљем, пак и сва права како својих тако и потчињених гази, презире, руши, изврће их у крајњу невољу роласт, себи пак на врат навлачи и изазива каштигу и Бога." 7)

Срећом по нас Аустрија је била забављена крупнијим проблемима европске политике те никако није стизала да. коначно реши ствари на југопстоку у своју корист. Она је одлагала и чекала погодније време али оно никад није дошло.

Великим експанзивним плановима Аустрије задао je одсудан удар Наполеон, после његовог пада њој ће требати времена за остварење напуштених намера. Уз то су сен прилике промениле, наша национална револуција од 1804, можда дошла у дванаести час, била је као обурвани камен који сам неприметно узмути воду, али који је дотле уздржавао обурвавање читавих слојева па се ово наставило. Од овог тренутка Аустрија није могла да сагледа ситуацију јасну у целини, Она је у први мах потцењивала замашај покрета кад се 1914 освестила и прегла свом силом да угуши огањ,

ја се снага и размера осећала, било је доцкан. Гизелово удбоносно парче хартије значило је уношење огња у рођену сућу, многобројни кренути пукови престављали су само помпезно дефиловање царских орлова уморних од тисућгодишњег крстарења и неправде. Саме походне армије убрзо су се окренуле у импозантну почасну стражу припремљену за погреб величанствен и језовит. Мора да се призна да је интонација погребног марша по свом бесу, обиму, замисли, бројношћу инструмената била достојна духова из породице који су за хиљаду година место здравог, мирног хришћанског сна имали похлепне манијачке визије или сладострасне, перверзне халуцинације. Уосталом, по Дантеу, сваки је силазак у пакао праћен буром, или ако заборавимо личности знамо да велики духовно-социални препорођаји човечанства нису долазили без бура и катаклизама.

=

4 је Е А

SE

Ш

Појавом шумадиске револуције и стварањем илирске краљевине улазимо у трећу фазу развоја југословенске мисли. Само почетак ове не значи нестанак претходне, оне постоје једна поред друге, међу њима се развија антагонизам све непомирљивији што је свест већа о међусобној искључивости оштрина њиховог сукоба за дуго неће избити. Јер с једне стране илирска краљевина врло кратко траје да би изазвала нове политичке оријентације код нашег народа у Аустрији;

2) Јован Скерлић: Српска књижевност у ХУШ веку.

ЦБ