Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

ту починиле најгоре свирепости. Немци су били објавили да „потреба не зна за законе" и хладно су подерали уговоре, нападајући Бе; лтију, којој су пре тога и званично гарантовали неутралност, Не би ли била правда ништавна реч и не би ли брутална сила однела цео свет, уништавајући све оно што ми веровасмо да је светог У таквом душевном стању сумње и моралног притиска нашла ме је депеша београдске владе, позивајући ме да дођем и констатујем својим очима незаслужене патње једног народа, који је тек изишао из два крвава рата и који је желео да мисли на своје ране и да мирно живи, jj

Ја сам познавао земљу Карађорђевића, јер су ми о њој причали моји српски пријатељи, који су долазили да се уче у мом лозанском лабораториуму. Брзо се реших. Ићићу, ви– дећу својим очима све и, ако то буде потребно, бранићу правду. Тако сам ја дошао сасвим у почетку рата у Србију, опустошену безобзирном борбом.

(Оно што сам ту видео привезало ме је за увек овој земљи. О томе ћу вам говорити у оном што следује и ви ћет разумети моју приврженост. Ја ћу вам рећи шта је био српск војник, који је чудесно оличавао све особине свога народа; говорићу вам о оном војнику, кога сам ја видео на делу, кога сам видео да пада, са великим отвореним очима, пуним оне свете ватре, која се зове српско родољубље. Био ми је и остао ми је драг, дивио сам му се и још му се дивим. Волео сам га и његов спомен остаће ми свет за сав мој живот, Ја ћу вам говорити о онима који су ратовали, о онима који су створили земљу великом, о онима који су обесмртили за увек српско име.

Ја знам добро, п сувише добро, да је мода да се више не сећамо те ратне епохе, пуне суза, али такође пуне најузвишенијих особина. И поред тога што сам грађанин једне неутралне земље, али грађанин које је ратовао за један узвишен циљ: за правду и слободу — ја драговољно остављам дискусију о већој или мањој вредности динара или франка онима, који су били далеко иза _фронта, и држим до тога да изјавим; и ако желећи да свет буде од сада поштеђен беде,

> те HB

сличне оној кроз коју смо ми прошли, — ја се не устручавам ни тренутка да кажем да је рат имао и ЛО тусе познаје истински карактер једног народа. а

e

искушење кроз које је прошла српска земља НЕ ју је међу првима у свету.

Шта је говорио Жозеф Рајнах, на својој конференцији, приређеној у фебруару 1917, на Сорбони од „Комитета за

напор padove пи савезника“, — дакле у тренутку најкритичнијем за српски народ, у трену тку изгнанства, у тренутку највећих невоља7 Он је говорио: „Ма колика да буду пску-

шења која вам још остају да прођете, пре но што будете

32