Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

naš ratnik znao da se bori za spas svog ognjišta i za odmazdu. Od tada on saznaje nešto više: da je Evropa zagazila u krv radi većih čovečanskih ciljeva i da naša mlada država ima da prikupi oko sebe i ostale raskomadane delove našeg naroda koji su politički i nacionalno bili porobljeni. | još više: da se sprovede ujedinjenje sa ostalim našim saplemenicima. Јибозјоvenstvo, jugoslovenski ideal, jedan širi nacionalizam, dobijaju vidnijes izraza tek sa dolaskom ove plejade mladih kulturnih ljudi. Veliki broj njihov bio je prihvalio te ideje na stranim univerzitetima gde su bili započeli ı dovršavali svoje nauke i s9de su bili došli u dodir sa studentima iz naših pokrajina koje su bile pod Austrougarskom.

No i u tome se ne sme preterati. Oni od đaka, koji su sačekali kraj; poslednjeg rata moraju priznati da su pohvale na njihovu stranu često puta bile malo velike. Citav jedan naraštaj od početka XX veka uzeo je vrlo vidno sudelovati u našem javnom Životu ı u kuliurnoj izgradnji naše mlade države. Taj naraštaj koji Je zapojen još u osnovnim školama našom starom slavom, stvarao je čitave događaje u našem poliličkom i drušivenom životu od početka ovog veka. To je doba kulturnog buđenja i duhovnog preporoda u velikom. Slihu, doba jednog jusoslovenskos nacionalizma. To je vreme kada je naš veliki učitelj, J. Skerlić, na konferencijama pred iskupljenim studen tima iz sviju delova naše današnje države, često puta izgovorao rečenicu: „Teško nama bez nas!"

| taj, eto naraštaj, dorastao lizički, obrazovan politički i kulturno visok bio je na Kumanovu 1912, na Bregalnici 1913; poleteo je na Savu ı Drinu 1914: preživljavao je sve užase iz 1915, preuzeo Bitolj 1916 i pojavio se na Кајтаксајапи 1918. i najzad, i ako strašno proređen, dočekao je veliko delo narodnog Ujedinjenja.,

Đaci iz 1914 samo su popunjavali upražnjena mesta starijih. Oni su nastavili tamo gde su ovi stali. I zato, možda, što su bili, poslednji, zasluga se njima pridaje.

Nesreća je to, šio. sada, a su mnogo dugačke granice naše države, nema dosta kulturnih гадти ка. 17 105. пагачјаја što ih gotovo nema ni malo. Koliko bi naša unutrašnja stvar izgledala bolja! I koliko bi nam više zavideli pakosni susedi!

L. Ćurčić.

Српски војник Великога Рата

Било је то у почетку месеца августа 1914, Грађанин једне мале неутралне земље са племенитим традицијама, ја сам видео да се руши све оно што сам учио да је право, племенито и лепо. Варварске хорде Немаца и Аустромађара биле су прегазиле Белгију, Северну Француску и Србију и