Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

„Знаш ли да ћемо ти дете сад исели" Прети непријатељ и са груди њени

Зграби јој

одојче — и нож што ће прећи

По његовом телу тад показа жени.

Она оста нема. И кад душман срони У детиње груди нож и врисак зачу ој се само суза низ око одрони. —

= „Ватру распаљујте — мећи на ломачу!" Рикну непријатељ. — „Тад ће ваљда рећи 2!" И као дивљаци стадоше је пећи.

— Io док косе, дојке, лице — пламен згарг

„Не знам“

и с ломаче жена одговара.

јован Петровић

Tuga

iQ, braćo, braćo moja, psi noćas što ulicom bludite: zubima što se Кођете, Što slepite i ludite.

Zar nije danas oblak beo

bio tako lep: oblak, oblak! ·'On je razastrt

putovao nebom modrim

kao beo dim;

a ja sam ga očima neveselim, ·dugo, duboko molrio

ı putovao sa njim.

·O, braćo, braćo moja, psi. Vama se jadam i žalim što čovek u meni nesrećan je tako;

·osuđen da se iz ćula

zamagljenih izdvaja i da luta daleko мап (еја.

Klasje zrelog žita

danas je u modrom vazduhu, danas je sanjalo;

a noćas, o braćo moja, pak, sve biće umenigrcasentimentalno, i plače ı Jeca

sve što Je u meni bilo

toliko dugo idealno.

I ja sam čovek u tamnini,

i Ja sam rob u crnini;

a voleo bih, voleo

da sam zvezda,

da sam zvezda čista u visini,

Živko Jevtić

Sećanje

Duša mi često bolna boluje, mori me njezin plač...

Ма Тебтпата 'угаш пе баси, krvavi ćuti mač,

Al i sada mnogi tužno plaču.

I isplakaće do slepila oči:

„Moj mili sine, joj... mojbrate,oče,mužu..." Njih nema : — Sve je progut'o boj...

Iz grobova niče dijadema.