Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

221

„Поводом зактева за заштиту законитости, који je уложко Јавни тужилац Хрватске, сматрајући да je у погледу квалификације ових дела повређен закон, jep je оптужени приглашен кривим за радну која нема обележја кривичног дела, Врховни суд преиначио je првостепену пресуду на тај начин, што je оптуженог ослободио од оптужбе за напред наведена дела и то са разлога; „Бекство лица лишеног слободе из притвора, истражног затвора или казнено-поправке установе претставла кривично дело из чл. 287 Кривичног законика само под одређеним условима, тј. само ако се врши употребом силе или претњом, Употреби силе или претње je, дакле, у случају лица лишеног слободе један од елемената кривичног дела и кад тагј елеменат не постоји нема ни кривичног дела из чл. 287. Под силом се пак, у смислу овог прописа сматра, имајући у виду и начело поставлено у члану 99, тачка 10 Кривичног законика, ј едино она сила, која je употреблена против извесне особе у цилу да се та особа онеспособи за отпор. Није према томе за постојаше кривичног дела из члана 287 доволяа сила употреблена само против ствари. Постојање такие силе употреблене против другот лица у цилу извршена бекства суд у побијаној пресуди није утврдио, а нити je она према стану списа постојала”. (Пресуда Врховног суда HP Хрватске Кзз 6/52 од 17 jaнуара 1952, објавлена у книзи „Збирка одлука врховних судова”, I, 1952, Београд, бр. одлуке 51, стр. 68.)

Правилно je становиште суда да кривично дело бекства лица лишеног слободе (члан 287 Кривичног законика) постоји само онда ако се оно врши употребом силе или претње, а сем тога да под силом овде треба разумети употребу силе према лицима а не и према стварима. Међутим повезивање овог законског прописа са прописом члана 99, тачка 10, може навести на погрешай заклучак о појму силе у кривичном праву, па и о појму силе у вези са овим кривичним делом. Ради одређивања појма силе у смислу овог кривичног дела пресуда се позива на начело поставлено у члану 99, тачка 10. Из овог се може извести погрешай закључак да се у поменутом члану одређује појам силе у Кривичном законику, па и појам силе у смислу овог кривичног дела. Међутим ово није тачно. Кривични законик не одређује појам силе, као што не одређује и многе друге појмове, оставлајући да то учини наука кривичног права. Пропис у члану 99, тачка 10, само одређује да се поред оног што се иначе подразумева под силом у класичном смислу силе, по овом закону има сматрати као сила и примени хипнозе или омамљујућих средстава у циљу да се неко против своје воле доведе у несвесно стане или да се онеспособи за отпор. Овде се подвлачи оно што je услов за постојање силе у смислу кривичног права, а то je да се она употреблена ради савлађивања отпора. Према томе остаје да се појам силе у смислу кривичног дела бекства лица лишеног слободе има одредити на основу општег учења