Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

220

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

возаром. У ранијој организации наше међународне отпремничке службе, с обзиром на монополистички положа] „Трансјуга” (који je туженик у одлуци коју анализирамо) услед централизације службе, можда се могао и видети разлог за пребацивање на ово пшедитерско предузеће одговорности за штету при превозу у међународном промету, али сада, при новој организацией те службе која je укинула монопол једног предузећа, отпада тај разлог. Сем тога, као што je и у образложењу одлуке истакнуто, директив одговорност шпедитера за возареву кривицу претстављала би сада и изузетак од општих наших начела о накнади штете, по којима само изузетно и у тачно одређеним случајевима постоји одговорност за другога. Важан je, нарочито са гледишта праксе, и разлог економске природе, истакнут у одлуци. Стављање на терет шпедитера веће одговорности захтева и сразмерно повећање награде шпедитеру, што би значило знатно поскупљење шпедитерских услуга, а с тим у вези поскупљење транспорта робе. При данашвьем скоро монополистичном положају железница у сувоземном и бродара у поморском саобраћају за већи превоз робе, где шпедитер нема ни могућности да врши избор возара, указује се економски нецелисходним поскупљивање транспорта повећањем провизије шпедитеру ради тога да би преузео одговорност за кривицу возара, који пак сам претставља моћну економску организацију. Утолико пре, уколико код нас буде и даље задржана установа обавезног осигурања робе у превозу железницом, које увелико олакшава остваривање отштетног захтева за штету при превозу.

Др.

Владимир Капор

КРИВИЧНО ДЕЛО БЕКСТВА ЗАТВОРЕНИКА ИЗ ЧЛАНА 287 КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА ПОСТОЈИ САМО ОНДА АКО СЕ ТО ЧИНИ УПОТРЕБОМ СИЛЕ ПРЕМА ЛИЦИМА А НЕ И ПРЕМА СТВАРИМА

„Оптужени je првостепеном пресудом проглашен кривим, између осталог, и за кривично дело против правосуђа из члана 287 Кривичног законика које je дело према пресуди почйнио тиме што je 12 септембра 1951 навече побегао из подрума Месног народног одбора, у којем се налазио у притвору, извршивши бекство на тај начин да je претходно скинуо са руку ланац и на прозорском окну савио шинке я кроз тако начищен отвор провукао се напоље, а дана 18 октобра 1951 навече поновно. побегао из подрума у коме je био затворен и то на начин да je у подружу испод прозора ишчупао цигле те се кроз насталу рулу провукао напшье и побегао. Ова дела првостепени суд квалификовао je као кривично дело из чл. 287 Кривичног законика у реалном стицају па je изрекао једну повишену казну затвора у трајању од 6 месеци.