Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

328

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стративном обележју има много преимућстава која га оправдавају и данас(9).

VI

Ставши на гледиште да установу обавезног осигурања y железничком транспорту треба задржати, прелазимо на питање како организовати то осигурање. Да ли евентуално његова садашња правна организација одговара нашим потребама. У том погледу ми бисмо истакли на првом месту неколико важнијих проблема. У предлозима о реорганизацији нашег осигурања y железничком транспорту истакнута je и могућност ограничавања осшурања само на оне ризике, за које железница није одговорна. У овом случају осигурање би имало само допунску улогу. У пракси, где постоји овакво осигурање (на бази факултативности) оно ce показало доста незгодним за оштећеника: он ce често због штете настале услед истог штетног догађаја мора обраћати и осигуравајућем друштву и железници, с обзиром на ограничење одговорности железнице y погледу висине штете, што je много неповољније него кад свој отштетни захтев остварује одједном и само према једној странци. Затим, често je спорно да ли je извесна штета настала услед више силе или кривицом железнице итд. Зато ce осигурање којим би били обухваћени сви ризици сматра као много погодније за привреднике, који je систем управо код нас и спроведен y области осигурања пошиљки на железницама. Ми бисмо y овај одељак ставили још два питања која иако нису директно постављена y поменутој дискусији могу да ce доведу y везу са извесним истакнутим предлозима. Једно je од њих питање ко треба да буде носилац обавезног осигурања робе: да ли Друштво осигуравајућег завода или можда саме железнице. Ово ггитање ce поставља зато што постоје нејасни предлози неких наших привредника да ово обавезно осигурање врше железнице, што ce донекле приближава и предлогу наших железница о прошпрењу одговорности железница, a и зато што су ce y неким страним правима појавили предлози да осигурање железничког транспорта треба да врше саме железнице. Тако напр. франдуски аутор Ripert предлагао je да осигурање железничког превоза врше железничке компаније. Према том предлогу пошиљалац робе би бирао између редовне тарифе и тарифе са премијом која носи осигурање које 6и он сам утврдио. Овај предлог да возар буде осигурач није нашао приста-

(9) В. Антоиије Тасмћ Основи осигуран>а. Београд, 1952, стр. 72.