Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

336

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У одговору на то питање, мислимо, период класичног римског ирава не задаје никаквих тешкоћа. Чињеница je да je y времену класичног римског права принцип „superficies solo cedit” био опште признат и опште примењен. Доказе за то не пружају само директне вести Гаја, Улпијана и Јустинијанове кодификације, које ciro већ навели (13), већ као индиректан доказ, мислимо, служи и сам постанак установа ius perpetuum и superficies. Међутим, y римском посткласичном праву, иако je принцигх „superficies solo cedit” рецигшран y Јустинијанову кодификацију, питање примене и значаја тога принципа није више потпуно јасно. Познато je да баш y Јустинијановој кодификацији постоје углавном два реда ограничења примене тога принципа. У гтрвом реду, примена тога приндипа ограничена je y извесном смислу за пољопривредна имања (praedia rustica) али и за ммања која су била способна и нужна за обављање неких важних привредних делатности непољопривредног карактера, чији сопственик je одбијао или није могао да их сам искоришћава y том правцу. Тако, y Јустинијановом кодексу наређено je да власник земл>ишта мора допустити истраживање и рад рударима на својим приватним парцелама, с тим да од н>их добија десетину од извађених руда: „Cuncti qui per privatorurn loca saxorum venam laboriosis effossionibus persequuntur, décimas fisco, décimas etiam domino repraesentent, cetero modo suis desideriis vindicando” (14). Другачије je то питање било решено y време Улпијана: „Si constat in tuo agro lapidicinas esse, invito te nec private nec publico nomine quisquam lapidem caedere potest, cui id faciendum ius non est” (15). Затим y циљу подизања агрикултуре, ограничен>е правила „superficies solo cedit” спроведено je y Јустинијановој кодификацији, односно y римском посткласичном праву, ка тај начин што je појединцима остављано да окупирају напуштена земљишта која потом прелазе y њихову својину без обзира на рокове одржаја: „qui occupaverint, possidendi ас fruendi [hjeredique suo relinquendi in ius datur, quod ex lege Hadriana comprehensum de rudibus agris et iis qui per X annos inculti sunt” (16). C друте стране, ограничења примене принципа „superficies solo cedit” спроведена cy и на градским земљиштима (praedia urbana), односно над земљиштима која су била намењена за изградњу зграда. У Јустинијановом зборнику постојало je правило да сопствениди порушених и запуштених зграда по градовима морају да их оправе. Уколико то не ураде сами сопственици, државни орган или било који гтриватник могао je то урадити о свом троижу. Уколико сопственпк y таквим случајевима не накнади издатке учињене за из-

(13) Поред наведених места треба видети D 7,1, 9,4; D 19, 2, 19, 4; D 6,1, 5, 3 итд.

(14) C 11, 7/6/, 3. (15) D 8,4, 13, 1.

».lb) Girard, Textes, p. 879.