Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

176

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Исто тако he диспозитивни прописи одлучивати о том шта важи, ако банка пропусти да у извештају о отварашу акредитива наведе поједине елемеяте акредитива, например, да ли je опозив, преносив, дељив итд. На овом месту треба поменути једну неправилност неких Фили ј ала наше Народне банке при саопштавању продавцима (нашим корисницима) да су им за рачуы иностраног купца отвориле акредитив. Наиме, на односним саопштењима отштампана je следећа примедба: „Народна банка придржава себи право регреса за случај да се накнадним прегледом докумената од стране иностраног кореспондента утврди њихова неисправност, те би Народна банка због тога или из других разлога морала да врати примљено покрике. Исто тако, Народна банка придржава себи прво регреса за случае да je исплату докумената извршила пре пријема покрика, али јој ово из горе наведених разлога не буде достављено ..Овде се нормира дужност продавца да врати исплаћени износ ако банка буде морала вратити примљено покрике или ако не прими покрике: прво, из разлога што се прегледом докумената од стране иностраног кореспондента утврди њихова неисправности, друго, из других разлога. Што се првога тиче, банка je по неопозивом акредитиву „с обавезом“ дужна да хонорише объективно исправна документа. Стога претставља недозвољено и, осим тога, у страном свету неуобичајено умањење те дужности ако банка чини своју обавезу зависном сем од објективне исправности докумената још и од тога да их шен кореспондент утврди као исправне. Истина, банка може погрешити и хонорисати - објективно неисправна документа, али, ако je њена заблуда извињавајука, она ке моки ex lege захтевати повраћај исплакеног износа, па нема потребе да се то њено право изричито истине у извештају. Што се тиче друтог ограничена банчине обавезе, не види се који су то „друти разлози“ због којих би банка морала вратити век примљено покрике. Напротив, кад се ради о продавчевој дужности вракања исплате, зато што банка „из других разлога“ не може да прими покрике, јасно je да се мисли на неспособност банчиног кореспондента за плакање, на инострану забрану трансфера плакања и друга acta principis. Акредитив, пак, треба да заштити продавца баш и од таквог ризика. Стога, друго ограничено претставља недозвољено преваљивање ризика са банке на извознике, ризика који може бита последица и недовољног обезбеђивања покрика од стране акредитивне балке. Дакле, ово ограничење je негација смисла и сврхе акредитива. Предмет акредитивне упутнице. Пошто отварање акредитива (акцептирања упутнице од стране упукеника) делује у унутрашњим односима увек pro solvendo односно pro constituendo, а тек исплата акредитива pro soluto односно pro constitute, то предмет акредитивне упутнице није никад обећање престације него увек престација сама.