Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДОКУМЕНТАРНЫ АКРЕДИТИВ

175

само на исплату дуга трећем лицу, него и на испитивање докумената са свим ризиком који доноси овај посао, и на неке друге дужности. Наиме, све то отежава дужников положај при плаћању, па дужник није на то обавезан већ по свом свойству дужника. Међутим, банка која je објавила да се бави акредитивним пословима, ако неће да прими налог, мора то јавити одмах купцу, иначе одговара за штету. А ако je банка у пословној вези са купцем, па нипгга не одговори на купчев налог, сматра се, у смислу свуда прихваћених правних правила, да га je прихватила. Акредитивну упутницу не издаје купац директно продавцу (примаоцу), него индиректно, преко банке. Банка преноси ово саопштење купца продавцу кад му доставља свој акцепт. Пошто je прималац акредитивну упутницу која му се тако саопштава већ унапред прихватио приликом закључиваша акредитивне клаузуле, он je не мора поново прихватати, да би дошао у положај примаоца који je упутницу примио према упутиоцу. Стога je он већ самим саошптењем упутнице обавезан да продужи са чекањем исплате на бази валутног односа све док безуспешно не ггозове банку на хонорисагье докумената. Исто тако je обавезан према купцу на дужности вигиланције примаоца у том/стадијуму: да позове банку на хонорисање докумената и да о нехонорисагьу одмах извести купца. Дакле, како за банку (упућеника), тако и за продавца (примаоца) акредитивна упутница одмах по свом издању заснива обавезе, па акредитив није упутница која би најпре пролазила кроз стадијум двоструког овлашћеша, него упутница ко ja одмах улази у стадијум двоструког налога. Даље, акредитив je упутница по којој упућеник (банка) приликом пријема упутиочевог (купчевог) налога изричито преузима обавезу не само да he извршити наложену престацију него и да he претходно акцептирати упутницу према примаоцу (да he му отворити акредитив). Акцепт je увек апстрактан. Особеност овог акцепта јесте да je обавеза по њему везана по правилу на рок (рок важегьа акредитива) који се у нему наводи, a који je у пракси увек краћи од рока застаревања за упутнице уопште. Затим je особеност акцепта у том што je банка дужна да хонорише и документа о делимичним испорукама (чл. 36 Правила), ако противно није наведено у акцепту, док по позитивним грађанским правима, за разлику од меничног права, поверилац нијs дужан да прими делимично испушење дуга, чак и ако je дуг правяо дельив, осим ако je противно уговорено. Ако je налогодавац пропустив да одреди неке модалитете отвараша акредитива, банка he у погледу њих морати поступили у смислу важеЬих диспозитивних прописа. Тако, ако купац пропусти да наведе акредитивна документа, банка he прописати документа која су узансама одређена за такав случај пропуста.