Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

183

ДИСКУСИ JA

одбора од 15 јула 1952 предвиђено je да ће ову дужност вршити савети за социјалну политику среских народних одбора и одбора градских ошптина, Ово решење je привремено и важиће вероватно док се не донесу измене и допуне Основног закона о старательству где ће се прописати и одредити ко ће вршити улогу старатељских органа. У последње време о решењу овог значајног питаша појавила су се у нашој јавности четири разна мишљења и предлога (1). Попрвом предлогу ову дужност вршио би посебни службеник кога би бирао и разренгавао народни одбор. Taj би службеник радио у савету за социјалну политику народног одбора и решавао би у првом степену сва питања старатељства. У другом степену та би питања решавао савет за социјалну политику народног одбора. То би уствари био досадашњи систем са малим изменама. По другом предлогу ову дужност требало би поверити старательским већима која би била организационо везана уз савете за социјалну политику народних одбора. Та би већа била састављена од једног сталног члана са правном спремом и два члана већа. Сталног члана бирао би народни одбор, a већнике би бирале друштвене организације. Стални члан вршио би улогу претседника већа. Веће би доносило своје одлуке на заједничким састанцима. Против њихових одлука жалбе би се могле улагати савету за социјалну политику надлежног народног одбора. У трећем предлогу се истине да би најзгодније било ову дужност поверити старатељском судији који би радио у оквиру савета за социјалну политику народног одбора. Тога судију бирао би и разрешавао надлежни народни одбор. Његов положај био би донекле сличан положају судије за прекршаје. Старатељски судија требало би по могућности да буде правник. Он би решавао у првом степену све старатељске послове, а против његових решења могла би се уложити жалба савету за социјалну политику народног одбора. По четвртом предлогу ову ствар најбоље би било оставити у надлежност народних република да je оне реше према својим посебним условима. Сви ови предлози имају исти циљ и жељу да питаше старательства реше на што бољи и прикладнији начин. Дакле, разлике не постоје у циљу него у начину остварења. Да би се дао одговор на питање које би решеше било најцелисходније усвојити, потребно je свакако претходно утврдити надлежност и задатке органа старательства. Према обиму и значају шегова пословања може се одредити и проценити ко би био најподеснији да врши ову дужност. Органи старатељства по нашем законодавству имају широку надлежност. Много ширу и одговорнију него што су имали по праву

(1) О органу старатељства објављено je неколико написа у дневној штампи и часописима. Ана л и су такође са чланком Михаила Ступара, који je објавл>ен у бр. 1 за 1953, покренули дискусију о овој ствари. И ово моје излагање нека послужи као прилог да се тај значајни проблем свестрано проучи и расправи пре него што се приступи гьеговом зэконском решегьу.