Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

195

свију“, Право кривично (Закон казнителни), Право меничjîo (камбиално), француски и немачки језик „у свој обширности”(3). Код примедаба за једну од првих „система“ за Правки факултет Лицеја чита се: „Почем закони отечествени сочинени и како надлежи одобрени и обнародовали буду, бит he и они главки предмет заниманија слушатеља овог факултета“ (4). Онда кад је постављена основа развитку правничке наставе на Лицеју, наговештавало се трајање од три године и предвиђало се учеше и других предмета као: „1. Историја Законоделателства. 2. Положително правителствено (државно) право Србије. 3. Историја Система Држава Европејски и Американски од Вестфалског мира до данаппьег дана. 4. Наука о посолствама и Дипломација. 5. О практици државној“ (5). Због недостатка професора правничко образовање на Лицеју je у почетку пружано у ограниченом обиму. Ти почеци су међутим значајни како са ошптекултурног становишта, тако и са стручно правничког, према ондаппьем стану науке и према потребама државног апарата који се модернизовао. Кад je основан Правни факултет Лицеја у Крагујевду, он je имао два професора: Јована Ст. Поповића и Ипьата Станимировића. Први je предавао Природно право, а други Статистику. У току 1840/41 школске године у наставном плану били су, осим поменутих предмета, „Куријални штил“ који je у другом полугодишту предавао J. Ст. Поповић и француски језик. Почетном фебруара 1841, после завршетка првог полугодишта, обављен je испит на коме je поред професора присуствовао кнез Михаило, попечителе Стефан Радичевић и совјетници. „Испит cs почне с највећим вниманијем. Изрјадни одговори слушатеља права природног (из ког je предмета испит био), побудили су чувства задовољности свију присуствујући високи гостију“, јављале су из Крагујевца тадашње званичне новине (6). Полугодишњем испиту je приступило денег слушалаца и одговори су текли, како je то дописник из Крагујевца јављао, брзо, умешно, а задаци су „прекрасно“ решавани. У тој вести из Крагујевца саопштава се да je Кнез учествовао „у препиркама разни мненија ta дивним проницателством“ (7). На исти начин je после подле прошао исшгт из Статистике „равним успехом и задоволством. Његова Светлост имела je милост до самога мрака с највећим вниманијем присуствовати, и како Г.Г. Професорима своје благоволеније, тако и слушатељима на њиховом трудољубију с похвалом височаише задовољство изразити.“ Као што je у јавности онога времена врло залажено прошао први испит „правословаца“ на Лицеју, тако исто je прошао и годи-

(3) Државна архива у Београду, Ф V 209/1841, одељ. Минист. просвете. (4) Иста архива, исти предмет. (5) Иста архива, ФУ 111/1841. (6) „Новине србске“, No. 7, 15 фебр. 1841. (7) Исто.