Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

ПРАВНИЧКО ОБРАЗОВАНИЕ НА ЛИЦЕЈУ У ПОЧЕТКУ ЊЕГОВОГ РАДА

Уставобранитељски режим у Кнежевини Србији одбацио je Милошеву самовладу и традиционални начин управе и на основу свога политичког програма подухватио се модернизовања државе. Убудуће, да би се управљало земљом на основу писаних закона требало je образовати такве чиновнике који ће знати тумачити законске прописе и примењивати их. Баш из велике потребе да се пође ловим путем у администрации, а и у решавању правних спорова, Совјету као моћном органу уставобранитељског режима највише je било стало да спреми чиновнике судске и управне струке. —■ Јасно, то се могло спровести у највишој школи која je постојала онда у земљи у Лидеју. Модерна бирократија морала се модерно образовати. Тенденција ка стручком образовану на Лицеју зависила je најпре од државне потребе. Правки факултет Лицеја je стварно имао облике више стручне школе. I На почетку свога рада 1838 Лицеј у Крагујевцу имао je само филозофско одељење. Ускоро, на предлог попечитеља правосудија и просвештенија Стефана Радичевића (1) отворено je и правничко одељене ујесен 1840. Пошто je створена „Система правословни наука у Кнажеско-Србском Лицеуму“ (2), разрађена je затим наставка основа за правничко образовано на Лицеју. У почетку наставни план био je скроман и спроводила су га два наставника. По нему прве године Правног факултета изучавало се Право природно „у обширном смислу, с принадлежећим спомагателним наук ама“. Овај предмет je сматран најважнијим и покланала му се пуна пажна. Сейм Права природног заступљени су још: „Политичке науке” („Полиција”), Статистика целог света, француски и немачки језик са „штилистичким упражненијама“. Доцније, у другој години права застушьене су ове дисциплине: Полицајно-економске науке, Државно право, Приватно право и

(1) Државна архива у Београду, Б No. 1048 1840, одељ. Минист. просвете. (2) Владимир Грујић; „Правословне“ науке на Лицеју у њиховом засниватьу, „Архив", бр. 4, 1951, стр. 672.