Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

197

ству правосудна и просвештенија, у оно време под једном управом, предлагане су мере да би ученици изнели што боље знакье из ове области. Тако je J. Ст. Поповић 17 јуна 1842, пошто je најпре поставио питање: ~Шта ће се на годину у старијој правословног факултета класи у обште предавати, а нарочито: какав предмет мени, поред повереног ми права природног, припасти има; да би таким образом празне моје часове к израђивању истог предмета за раније обрадити, а то по овом како очекивању Високославног Попечитељства правосудија, тако и савести мојој подпуно удовлетворити могао“ (9), овако образложио предлог о употпуњавању наставног плана: „Уместо положителног законика каквог нибуд народа, кои за нас и тако никакове силе нема, удобније бйти судим право римско предавати, прво зато, што je оно темељ и основ свима новим законицима, а друго, што се и по свим университетима, гди je школско теченије на дуже време размерено, исто римско право предаје“ (10). Предлагач није могао да испуни своју жељу, jep je ускоро ca професорског места на Лицеју отишао на положа) начелника у Попечитељству правосудија и просвештенија. Брижлаиво пратећи рад највише школе у земљи, а особито Правног факултета чије je проблеме најбоље познавао, Ј. Ст. Поповић je као школски старешина интервенисао у циљу што больег извођења теориске и практичне наставе. Тако, 28 априла 1843, из Попечитељства се одређује да ученици „правословија” који заврше у летньем полугодишту Право природно, Политичке науке и Статистику „на годину, као на другом курсу правословни наука, Право римско, Право криминално филозофическо и судейски поступак при грађанским парницама и криминалним изследованијама, с обзиром на постојеће у Сербији уредбе и устројенија у овом призренију слушају“ (11). Пошто се увидело да je захтев за Римским правом неостварљив, почетком 1844, Попечительство правосудна и просвештенија решава да се уместо Римског права у следећем полугодишту предаје Српски грађански законик који je у штампи. Овај предмет ће касније излагати професор Максим Симоновић, a Сергије Николић ће уместо Римског права узети Народну економију (12). Римско право међутим као засебна правничка дисциплина није било доцније заступљено ни по одредбама првог закона о школама Србије „Устројенија јавног училишног наставленија“ од 23 септембра 1844, чији je творац био Јован Ст. Поповић. Овоме треба тражити узрок и у чињеници што су будући „правословци“ тек по првом школском закону могли добијати у гимназији основна знања из латинског језика и упознати Се са уређењем и животом класичних народа.

(9) Државна архива у Београду, одел>. Минист. просвете, Ф 111, 106/1841 (10) Иста архива и одељак, Ф V' 311/1842. (11) Иста архива и одељак, П No. 478/1843. (12) Државна архива у Београду, одељ. Минист. просвете, ITNo. 134/1844,