Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

198

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

in На основу овога може се створити претстава о првој наставној' материји Правног факултета на Лицеју који je улето 1841 из Крагу] евца пресељен у Београд. Оснивач и најзаслужнији професор права и организатор овог факултеа био je славни ггисац Јован Стерија Поповић, иначе по своме образовању правник. Схвативпги врло озбиљно своју нову дужност, он je после избора за професора „правословија“ на Лицеју и преласка из Врпща у Крагујевац сјесени 1840, спремио предавања за предмет Природно право која je излагао у Крагујевцу 1840/41 и у Београду 1841/42 школске године. Стварно, Ј. Ст. Поповић je предавао градиво „Приватног и наравног права Разума“. Почетна године правничког курса Природно право се изучавало са шест часова недељно у оба семестра. По броју часова који су дати „Природном праву“ може се заюьучити и о значају тог предмета за правничке студије на Лицеју, Статистика, например, у првом семестру je заступљена са три часа а у другом са пет часова недељно. Поповићева предавања која се налазе y рукописној заоставштини пишчевој носе наслов; „Природно право предавања Јована Ст. Поповића у Лицеуму Кшажевства Србског у Крагујевцу (1840/41) и Београду (1841/42)“ (13). У уводу својих предавања Ј. Ст. Поповић најпре дефинише појам науке која je предмет изучавања. „Правословије, филозофским смислом узето, јест наука, која првобитне законе у смотренију спољни човечески дејствија по уму излаже, или која по сходоыости човека показује, шта je право, шта ли пак није“ (14). Ближе одређујући облает Природног права каже се да „Цел науке ове поглавита јест точно и системно знање природни или умом поставл»ени права и дужности као условија спољне слободе и дружевног сосушествовагьа људи; подаља пак цел јесте сама мирна спољашна тишина и посредством ове своколико усовршенствонање, срећа и благополучије човеческог рода ...“ (§ 6). Ј. Ст. Поповић разликује „природно” станье од „произвољног“, а извор природног права налази у „употребителном“ разуму и човековој природи (§ 9). Истина, правке науке, као и морал, чине део практичне филозофије, али се једно од другог разликује, има. своју облает испитивања. После уводног дела у излагању „Природног права”, писац узима за предмет даље обраде „Право природно приватно безусловно”. Ово обухвата: „Поњатије права и основоположеније његово (§§ 14—22), О првобитним правима (§§ 22 —25), О праву личног сушетствовагьа (§§ 25 —26), О личној слободи (§§ 26 —27), О једнакости природној (§§ 28 —30), О праву спрам ствари (§§ 31 —32), Особи-

(13) Архива Матице српске у Новом Саду, (14) „Природно право“ предавања Ј. Ст. Поповића, 5 3.