Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

202

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ња (§ 26); о струкама нарушења ове сигурности“ (§ 27). Први пододељак ове главе излаже о личној сигурности, где се налази: „о убиствама (§ 28); и то: а) о тровању; б) о двобоју и самоубијству; в) о чедоубијству; г) о породиштама и копиланама“. У овом пододел>ку налази се и о рањавању, сакаћешу и осталим „телу навалице или ыеотице наносимим опасностима“ (§ 29). Ту спада и „возидбена уредба, неимарска или грађарска уредба, уредба за сарањивање, децочуваршще“. Предмет § 30 „Ручнице полиције“, како Ј. Раић скраћено назива свој уџбеник, јесте: „О полицајном старању за здравље (Полиција здравља); о чистоћи ваздуха; о чистоћи улица, дворова и др. У следећем излагању продужава ce „медицинална полиција“ y којој je обухваћено: а) О лекарском персоналу; б) О апотекама; в) О болницама; г) О прилепљивим болестима; ~а) О гладким годинама и средствама против ши; б) О забрани жилемљену крављица. „О недостатку раане и припаса” (§ 32) говори о овим темама: „а) О гладким годинама и средствима против м; б) О забрани житоизвоза; в) О житницама (амбарима)“. Следећи параграф (33) излаже о наредбама за остале животне потребе, и то: „а) О чаршијским и млинарским уредбама; б) О дрви и шумским уредбама“. Предмет излагања § 34 je „сигурност чести“. Други пододељак садржи ову материју; о сигурности имања и добара, и то: „о разним струкама њенога повређења (§ 35); о повређивању сигурности имања од стране грађана (§ 36): а) О покрађама и поарама; б) О преварама.“ У § 37 излаже се „О несретним, сигурност иманьа и нарушавајућим догађајима: А) О пожару (полиција пожара), а) О препјатствовању пожара, б) о брзом гашењу пожара, в) о пожаршим осигурацијама. Б) О потопу. В) О марвеном помору.“ Трећи пододељак расправл>а „о животним угодностима државограђана“, и ту спадају §§ 38 и 39 којим се завршава уџбеник Јоана Раића, У њима се излаже о служитељима и служитељској уредби, као и о „полицајним надлежателствама“. Пошто кшига Ј. Раића својом појавом претставља датум у историји правничког образовања код нас, није на одмет да rrpoпратимо извесне моменте у вези са ньеним објављивањем. Почетком јуна 1841 Попечительство просвештенија писало je Совјету „да не би младеж у заведенијама нашим учећа се, писањем учебни предмета за оно време, док јој професори такове диктирају, дангубити морала“ (15), нашло се побуђеним да „Ручницу Полиције“, састављену „Јоаном Раићем, штампа у Правителственој типографии“ у 500 примерака. Попечительство je том приликом изнело Совјету „да се за свако дело награда сочинител>у одреди“ и због тога предлаже да се за свахи штампани табак даје писцу десет талира из „правителствене“ касе. Пошто je размотрио предлог Попечительства просвештенија, Совјет je 21 јуна 1841 донео одлуку да се писцу уџбеника не даје никаква награда. Своју одлуку Сов-

(15) Државна архива у Београду, одел,. Минист. просвете, BNO.-1841.