Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

203

јет je мотивисао следећим: 1) што je дужност професора да школске књиге преводе са страних језика и спреме их за потребе наставе и ученика; 2) ученици имају двогубу корист кад преписују уџбеиике, разуме се по диктату, „јер не излазе из упражненија у писашу“ и што преписујући предмет „у полак га научи“; 3) што се ни по страним државама не штампају сви предмета. Ако неки професор то хоће, онда уџбеник издаје о свои трошку, од чега има материјалну корист. Перед тога, објављивањем дела уважава се и слави пишчево име (16). Штедећи на просвети Совјет неоправдано одбија предлог Попечительства просвештенија, али ово и после тога понова образлаже Совјету свој захтев документованом претставком (17). Успеха међутим није било (18) и први писац правничког уџбеника за потребе Лицеја у Београду ускоро се нашао на положају начелника Попечительства правосудија. Поред Природног права и Полиције, важном правничком дисциплиной на почетку рада „правословног“ оделења Лицеја сматрала се Статистика. Да би имали приближну слику знања које je излагано овим предметом на Лицеју, задржимо се на скелету градива које нам je остало из нетто доцнијег периода у нашој архивској грађи. Наставник Статистике, од почетна рада Правног факултета, био je Игњатије Станимировић. Школске 1847/8 године он je поднео извештај Попечительству правосудија и проевештени ja о ученидима и наставном раду своме. Из њега се сазнаје наставна материја Статистике (19). Из прегледа предмета види се да je Статистика обухватала у приступном делу „Теорију Штатистике или Државописнице“. Ту je разрађено: „1) Поњатије Штатистике: а) етимологично, б) по науци. 2) Цел и определеније државе. 3) Сојуз и разлика Штатистике од сродних наука. 4) Разделеније Штатистике“. После овога материја предмета се излаже по „частима“, и то тако да прву „част“ чини „Основне силе државне“. У овом одельку je обрађено: „Познаније основни државе сили, између кои: под именом државокружија шта се разуме; жительи у разним штатистичким осмотренијама, индустрија по својим струкама; трговина у разним својим видовима; спомагателства трговине“. „Част“ друга Станимировићеве Статистике говори „О устројенију државном“' где се излаже; „Изјасненије Устројенија државног, с образом државним, и начином владенија по вишегубом свом виду. О особи владателевој у разним смотренијама. О грађанству у државновладениЈУ участвујућем.“ Трећи део статистике бави се „Државоправленијем“ са следећим темама: „Изјасненије и разделеније државоправленија и државног дела. —■ Оделеније Iво внутрена дела: а) Круг вероисповедни дела, б) Круг просвештенија. в) Круг правосудија. г) Круг полиције. д) Круг финанција. ђ) Круг воени дела.

(16) Државна архива у Београду, одељ. Совјета, No. 305-1841. (17) Иста архива, одељ. Минист. просвете, BNo. 779-1841. (18) Иста архива, одељ. Совјета, No. 640-1841. (19) Државна архива у Београду, одел.. Минист. просвете, Ф I, 15/1848.