Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА О НЕКИМ ПИТАЊИМА ИЗ ОБЛАСТИ ТЕОРИЈЕ ДРЖАВЕ И ПРАВА

Поводом најновијих радова из ове области У последње време се код нас појављује све више радова како из ошпте теорије о друштву тако и из области теорије државе и права. Ова појава се може само поздравити. Задржавајући се овде само на ужој области теорије државе и права, треба потсетити како смо били сиромашни у тим радовима све до недавна и како борба мишљења у тој области скоро није постојала, док je наша дракса остајала необрађена. Међутим, с појавом нових радова почшье се теориски сбрађивати наша пракса и развијати борба мишљења. Тек с појавом тих радова постаје јасно колико велики број питаша из ове области захтева поновно разматрање и колико су велики задаци пред научницима који се њима баве. У цшьу продубл>ивања те борбе мишљења, овде ћемо се задржати на неколиким питањима у вези с најновијим радовима. 1. У Зборнику Правног факултета у Загребу за 1953 проф. др. О. Мандић je објавио чланак „Друштвена функција права“, који смо приказали у Аналила бр. 4 за 1954, те ћемо се овде задржати само на оним питањима ко ja нису била додирнута у приказу. У погледу саме основне мисли заступане у чланку треба овде додати да се друштвена функција права не може одвајати од друштвене функције државе, пошто су држава и драво међусобно тесно везани. Уствари, држава и право су оруђа владајуће класе за одржавање датог начина производње. С друге стране, при одређивању друштвене функције државе и права не треба ићи за подвајањем више таквих функција, И држава и право имају само једну функцију, ако се под функцијом разуме основни цшь државе и права, основни задатак који ставља пред њих њихов творац владајућа класа. Постојање више функција упоредо значило би да држава и право имају више паралелних циљева исте вредности. То, међутим, није случај. Ако пажљиво извршимо анализу покушаја издвајања више државних, односно дравних функција, видећемо да ти циљеви, односно функције не могу бити стављени упоредо једни с другима, да се увек показују једни као средства за остварење других дакле, да немају самосталности; и да се сви своде на један једини. Taj врховни циљ, та функција јесте одржавање, заштита