Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Oct 01, 1955, page 52

434

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рило ни толико гхрихода да коже обезбедити бар мииимум платних фондова, известан одређени износ плата, пошто то нв би било аправдано да радници и службеници трпе последице слабог и нерентабилног рада оваквот предузећа. Том приликом видели смо да свакав рад предузећа може бити резултат низа околносхи на које y најмањој мври може да утиче сам ргјдни колектив. Сви ови разлози утолико пре и утолико више говоре y прилог томе да би било неоправдано да ce под одређеним условима од колектива оваквих предузећа захтева да пристају да раде и без обезбеђења икаквог шшимума платног фонда. (2) У нашој данашњој привреди немотућно je пустити. потпуно слободно деловаше економских закона, a поготову je то немогућно y области награђивања. И зато ce ca спровођењем y живот нашег новог екоаомокот система, оД 1952 па све до данас, практикује углавном прилично строго бграничавање висине_ платних фондова РB(дника и службеника y привредним предузећима. Ова мера je, као пгго je познато, веопходна и нужна. С друге стране, гарантовање извесног минимума платног фснда радницима и службеницима претставља y неку руку пандан ограничавању висине ллатних фондова. Обе ове установе употпутвавају једна другу. Међутим установа да радни колектмви привредких предузећа могу да додобровсмкно пристану да раде и без гарантсвања минимума платног фанда могла би да има свог оправдан>а, разуме ce уколико ce erase на глејдиште да je потребно допустити слободније деловање економских закона и y области платног система y привреди, само ако би радни колективи могли да y ттериоду доброг и услешног рада предузећа и уошпте добре коњунктуре остварују зараде чија висина не би била ограничавана од стране заједлице. Тако би ее компензирали губици које би радници имали y времену кад раде и без гарантовања фонда тогата. Али пошто je из ошитепознатих разлога немогућно y нашим садашњим условима, као и уопште y догледном времену, допустити овакво слободно деловање ексномоких закона y области награђивања, то би онда требало остати и при гарантовању фонда плата, a не захтевати од радних колектива да раде и без обезбеђења минимума плата. (3) У капиталистичким зешвама радничка класа већ одавио води одлучну борбу да кроз колективне уговоре, уз помоћ својих синдикалиих ортанизација, a y последње време често и уз помоћ државе, обезбеди шшималне реалне наднице и ,да тако себи осигура известан минимум егзистенгџгје. У тој борби радничка класа je досад забележила значајне резултате. Међутим, ако бисмо ми оставили и даље y важности прогшсе који омогућавају да радници, истина по свом пристанку, раде и без гарантовања минимума плата, имали бисмо апсурдну ситуацлју да y нашој социјалистичкој землЈИ радници y извесним, иако не бројним предузећима раде и без сбезбеђења икаквог мишшума плата. Могло би ce овоме приговорити да y нашој землзи радници сами управљају предузећима. да „сами себи“ плаћају за свој рад, па да гтрема томе могу сами