Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

436

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Из свега овога ce види да добровољност коју уживају раднк колвктиви приликом склапан>а споразума између њдх и народних одбора о томе да раде и без гарантовања фонда плата има два аспекта. Правно узевши, они су потпуно слободни да одбију таказ предлог и такву солуцију, али су стварно, фактички често y мањој шта већој мери економски принуђени pa раде и са зарадама мањим него што je минимални гарантовани износ платног фонда. (5) Примена свих протаиса доводиће до повећане флуктуације радне снаге, јер he свакако, поред оног већег броја радника који ће пристајати да раде и са умањеним платама, бити добар број радника, тл то по правилу квалификованих и висококвалификованих који ће ићи y друта предузећа која им пружаЈу повољније услове, већу зараду, итд., при чему не треба заборавити ни могуће појаве врбовања и преотимаша нарочито ове врсте радника од стране већих и развијенијих предузећа, a о чему код нас има већ дсвољно примера. Пореш тога, свахва, иако привремена ситуација y предузећу, кад ce радттацима не гарантује roi минимум плата, дестимулираће раднике за повећање и појевтињење дроизводње,. пошто су на овај начин кажњени и они радници који ce в>гше залажу, боље раде и постижу боље резултате него остали радници y дотичном предузећу. И премда je ова мера била срачуната на то да баш повећа заинтересованост колектива, да га натера да што пре исшшва из тешкоћа и обезбеди себи нормалне зараде, она може, с друге стране, да доведе до дезаинтересованости једног дела радника, ито обично бољих и стручнијих. Ово he нарочито бити случај ако овакво стање потраје дуже a за то време ce не преброде настале тешкоће. Код једног дела културно и политички најмање уздигнутих радника то ће утицати 1л на појаву ситних или крупнијих крађа материјала и на друге облике привредног криминала. A код свих радника ће ce стварати извесно незадовољство и осећање неправде y односу на раднике y истородним или сличним предузећима који обављају исте послове и са истим успехом, a без неких својих посебних заслута, благсдарећи само срећкијем стицају околности, примају пуне износе плата. Због свега овога сматрамо да би требало ставити ван снаге прописе из садашње Уредбе о платама радника и службеника којн омогућавају да радни колективи могу да пристану да раде и без гарантовања бар 60% од плата обрачунатих по тарифном правилкику, a питаше стимулираша колектива y гтравцу обезбеђЈ-шања рентабилног пословања привредних предузећа решавати другим одговарајућим мерама. Уосталом, за неке категорије предузећа y нашој земл>и ч не важе ови прописи. Тако чл. 9 Уредбе о платама радшнса и службеника железничких транспортних ггредувећа и чл. II Уредбе о платама службеника и радника гтре|Дузећа y саставу заједнице привредних предузећа' Југослбвенских псшта, телеграфа и телефона (Службени лист ФНРЈ, бр. 25/1954) y вези са чл, 91 Уредбе о организацији, подловаљу и уггрављању ЈушсловеЈТСК>lМ