Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДМСКУСША

443

других важних чињеница за кривични поступак (11). Али, није дозвољена таква медицинска интервепција или употреба средстапа којима би ce утицало. на вољу ових . лнца y ..давању исказа (напр. наркоанализа). У грађаноком поступку, с обзиром на његову природу, не 6и ce могле предузети принудне мере аналогно чл. 247 Законцка о кривичнам постушсу, Сматрамо да y том поступку није дозволЈено чак пи принудно узимање крви на преглед y случају спора за утврђивање очинства (12). Од свих случајева кад je законом прогшсана обавеза лечења или je дато овлашћење на вршење прегледа, a извршење тих.мера ce може принудно обезбедити, треба разликовати . случајеве где, додуше, постоји обавеза лечења, али je она приватноправног ирактера и њено иеизвршење може повући само приватноправне санкције (13). Од болеоника само завиои да ли he ce л-ечити и он ce на лечење не може принудити. Ту долази y обзир утовбрена обквеза лечења код уховора о осигурању живота, као, и обавеза лечеаа осигураника по Закону о здравственом осигурању ралпика и службеника („Службени лист ФНРЈ“, бр. 51/54). Према чл. 37, ст. 3, шзменутог закона, осигуранику који ce без оправданог разлога не подвргне наређеиом лечењу обуставља ce давање накнаде уместо плате. Обавеза лечења одиосно санкција долази y обзир само ако je реч о лечењу „за које по постојећим прописима није потребан пристанак“ (14). Други изузетак од правила о нужности пристанка јесте постојање крајње нужде, кад лекару није било могућно да сазна вољу болесника a интервенција ce морала предузети без одлагања. Најчешћи случај je да je болесник доведен y бесвесном стању, a без опасности no живот или тешко нарушење здравл»а не може ce чекати док ce он освести и да пристанак. Поред тота, није редак ии случај да je болесник дао пристанак на одређену операцију, али се y тску те операције покаже потреба за про-ширењем операције или за другом рперацијом, Ако ce брлесник налази под наркозом, поставља ce гоггање да ли лекар треба да обустави сваки рад или he ике чекајући пристанак предузимати што сматра да je потребло. У првом случају, кад je потребна хитна операција a болесник je y бесвесном стању, није стторио да je лекар овлашћен на изврши

(11) Lambert (op. cit., стр. 123) нааоди да француска пракса стоји. на становишту да суд не може наредити испитивања која су опасна по здравље или доводе до тешких физиолошких поремећаја (например, не ■ мозке ce оперисати стомак окривљеног да би ce извадио предмет потребан за истрагу). (12) Овакво мишљење преовлађује y француској теорији грађанског права. в. R. Savatler: op. cit., стр. 142. (13) Према Ebermayer-y (op. cit, стр. 191) пракса je немачких судова да приватноправна обавеза на операцију y случају осигурања постоји под условима: да je операција безопасна, да није скопчана са значајним боловима, и да ce оправдано може очекивати оздрављење или бар битно побољшање здравља. , (.14) Неразумљиво ограничење. У нашем. законодаству нема прописа ло гштању пристанка. Осим тога, за свако лечење je потребан пристанак уколико није реч о случајевима кад je законом чрописана обавеза лечења. међутим, на такве случајеве ce овде вероватно није мислило.