Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

446

није лак. Он ce понекад нал-ази y таквој ситуацији да мора сам да одлучи КЗ.КО треба да поступа. Основна тешкоћа je y том што при вршењу лекарских операција треба водити рачуна о два принципа. На једној страни. то je гграво појединца на личну слободу.. из чега произилази и захтев да ce узима y обзир његова вол>а y одлучивању да ли he ce подвртнути лекарској операцији. На другој страни, стоји дужвост лекара ,да укаже лекарску помоћ и да интервенише онде где je она потребна, на основу овлашћења које му je поверила заједница. Најчешће y пракси не долази до сукоба ова два приндипа, али je могућво да до тога дође и тада настају тешкоће за лекара који треба да одлучи шта je дужан да учини. До оваквих ситуација нарочито долази кад ce постави питање проширења операције без претходног пристанка болесника или вршење операције над болесником чији je живот y очигледној опаскости a он ce противи операцији. Али и тамо где послоји пристанак, лекар je дужан да цеки ,ца ли му евентуално општи интерес или интерес болесника забрашује да~ поступа. Напред смо већ истакли да je y општем инте. ресу забрањено вршење кастрације или стерилизације. Што ce тиче оцене да ли je y интересу болесника да ce изврши извесна операција, по правилу ce самом болеснику препушта оцена овог интереса. Али ако je реч о операцији која није неопходна, онда je и лекар дужан да цени ризик и крајње последзше такве операције и да одбије своју помоћ, нарочито код козметичких операдија где уклан>ан>е незнатнијег телесног недостатка може довести до тежих последица. Слично ce питање поставља и за интервенције извршене y експерименталне сврхе. ОВ|Де ce не мисли на експерименте који ce врше без пристанка. Такви експерименти нису дозвољени и кажшиви су као телесне повреде. Али ако ce неко добровољно подвргне експерименту који може имати последица. литање je до кој« су границе, с обзиром на евентуалне последице, експерименли дозвољени. Осим тога, није исто ако ce експеримент врши над здравим човеком или над болесником коме je то последша нада. Наведени примери показују да y лекарској пракси долази и до таквих ситуација где није лако оценити да ли je известан поступак дозвољен или не. У недостатку прописа ова оцена препупггена je самом лекару. Ако погреши, долази y опасност да његова радња повуче грађанску и понекад кривичну одговорност. С друте стране, y тштању су интереси појединаца које треба заштити. Због тога ce намеће питање да ли je могућно да ce хтропишу гтравила која ће дати одговор на све ситуације пред које ce могу наћи лекар и болесник, и на тај начин уклонити неизвесности и обезбедити интереси појединаца. У вези са прописивањем ових правила поставља ce даље питање да ли ова правила треба да буду садржана y прописима о лекарској служби или y кривичном законодавству.