Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

455

y иностранству Димитрије Матић je усвојио идеје либерализма; одушевљавао ce револуцијом од 1848 и желео да крункше своје образовање y иностранству 6ављен.ем y Паризу, што му ce није испунило. Као и К. Дукић, Матић није био дуго наставник на Лицеју; ушао je брзо y вишу државну администрадију и постао je један он заслужних министара Кнежевине Србије. Групи младих дрофесора права на Лицеју y Београду придружио ce 12 довембра 1849 Ђорђе Ценић. Он je рођен 1824 y Београду, где je завршио гимназију и филозофију, a права само почео. Филозофију и права Ђорђе Ценић студира доцније y Берлину и Хајделбергу, где и завршава своје образовање. Ценић je на место наставника Правног факултета Лицеја постављен „предиисанијем“ Попечитељства просвештенија 12 новембра 1849, ПНо 1050, са платом од 300 талира годишње; дакле, много мањом од осталих професора Правног факултета(l7). Правничка настава на Лицеју била je извођена хомогеније него настава филозофског факултета. Профес>ори „правословци“ имали су стручно, правничко образовање. Велики број међу шима пре него што je дошао на Лицеј вршио je и извесну праксу правника: адвоката или судских слзгжбеника. Професори права Лицеја y службеној хијерархији стављ-ани су изнад професора филозофског факултета. To ce види и до наградама које су веће за професоре „правословија“ него „мудрословија“, што je изазивало завист потоњих. Али улога и значај правничке струке y друштвеном и државном животу само по себи давало je виши ранг правним студијама него филозофским, чији су наставници потицали из разлдчитих струка; лекарске, инжењерске, правне или „филозофске.“ ЗТначе, y поређењу са средњешколском, a нарочито основнопжолском наславом, настава Лицеја и њен професорски кадар са правницима на челу био je на завидној висини.

Др. Владимир Грујић

(17) Државна архива y Београду, одељ. Минист. просвете, ф V, 396/1849,