Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

утицаја само уколико je сгужилац знао да je туженик Радиша нестручан, да му je поткивачки рад забрањен и да je y нелегалном радном односу са тужеником Милорадом. Ово на суду кије утврђивано. Међутим, ако тужиоцу све ово није било познато, ризик, ако би био и доказан, не може сносити сам туншлац, пошто je он ризик ирижио сматрајући да пред собом има стручшака који ће, примењујући своју стгручну спрему, настојати да до штете не дође. Најзад, 'гуженик Радиша био je дужан да одбије гготкиваше и због саме чињенице да je копито било неисдравно, ако je већ био свестан могућих последица. „Туженик Милорад држао je y својој радионици туженика Радишу, ne му je овај помагао y обављању поткивачкот заната. Радиша je поткивање вршио и y присуству туженика Милорада и y његовом отсуству, кад му je Милорад поверавао радионицу, те ce, као што je напред речена, оправдано може , претпоставичи да je Радиша био непријављени радник код Милорада. Суд није узео y обзир доказе спроведене y овом правцу, нити je настојао да ce ови докази употпуне сматрајући да je питање радног односа y овом случају ирелевантно. Међутим, ако ce отане на гледиште да y овом случају постоји грађанскоправна одговорност за накнаду штете на страни туженика Радише, ова одговорност постоји и на страни туженика МилорадаЊегова кривица проиотиче из чињенице да je штета нанета y његовој радионици од стране лица које je код њега било y илегалном радном односу и уз то још и нестручног лида коме je обављање таквог заната било забрањено. Чињеница да туженмк Милорад није изричито одобрио поткивање кобиле која je y питању, y овом случају није од значаја, јер Милорад, гговеравајући своју радиовжцу Радиши, није овоме изричито ни забранио да вршга поткивање y његовом отсуству, a такву je могућност морао претпоставити. „У сваком случају треба утврдити да ли je угинуће кобиле y узрочној вези са радом туженика Радише, тј. да ли je инфекција тетанусом настала на месту поткивања или je могла насгати и на друтом месту и да ли je дошла као последица нестручног или несавесног рада туженика Вадише.“ (Решење Врховког <суда HP Србије Гзз. бр. 18/52 од 1 фебруара 1952.) Решење овог случаја зависи од чињенице поменуте y доследаем ставу мотива Врховног суда; треба утврдити да ли je угинуће кобЈчле y узрочној вези са радом лица које je извршило потвивање. Несумњиво, то je претходно питање на које треба одговориди пре но што ce гариступи решавању свак:ог случаја одговорности за штету. Јер, као што je познато, постојање шдете и узрочне везе између н>е и делатности којом je она проузрокована условљ-авају постојање одговорности уопште. Ми ћемо претпоставити да je утврђено да je поткивање било узрок смрти животиње и под тим условом направићемо неколико напомена о правилима од којих би зависило решење овог случаја. 1. —: Одште je правило да власник једне занатске радионице одговара за исправно извршење посла чије je обављање поворено тој радионици. О<жов одговорности власника радионице je утовор који постоји између њега и тог лица наручиоца посла. Он тај утовор може да закључи сам или преко лида која раде y њеховој

457

СУДСКА ПРАКСА