Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

390

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

3. Као што je напријед речено, размјерно највећи дрилог теорији судског акта дала je пжола Duguit-a(lO). Duguit при утврђивању судског акта y материјалном смислу полази са стајалишта концепције изрицања права, a забацује концепцију спора. Административна функција ce не може уопће описати према сврси, за којом иде управа; све држ. функцкје иду за истом сврхом и поједини акти тих функција могу ce окарактеризирати само њиховом унутрашњом разликом, a никако помоћу неке њихове сврхе, ма какав био акт, сврха je увијек иста. За суђен.е Snje битно неки спор, потребан je само неки захтјев (prétention, Anspruch); неко дретендира, да je нешто противно праву. To може бити комудраго и појединад ијш чак сам службеник по службеној дужности, јер налази да je повређен закон и да треба повреду y јавном интересу репарирати. Основно je за суђење да постоји неко правно питање, које треба ријешити. За разлику од управног акта, судски акт предлежи само онда, ако он иде непосредно за тим да ријеши неко хгравно питање: ако акт иде за нечим друтим, a рјешавање правног питаша je само средство, a не цил», нема судског акта(ll). Дотле није Duguit дао ништа ново y теорији концепције судског акта по моменту изрицања права. Њетово ново je y томе што подцртава, да ce суђење не свршава тиме, да судад ријеши неко правно цитање, већ je потребно и доношен,е акта, коме je предмет реализација донетог рјешења. Тако су y свему y судском акту битна три елемента; 1) суцу ce поставл,а или си он сам постављ-а неко правно питање, које треба ријешити; 2) судац рјешава правно питање, и то рјешење, има снагу легалне исгине и 3) судац повлачећи нужне логичне посл>едице тог рјешења иде за његовом реаЈшзацијом(l2), To што даје судском акггу специфични значај и што

(10) Duguit нав. Traité, L’acte juridictionnel, Revue du droit public, 1909; Bonnard: La conception materielle de la fonction juridictionnelle Mélangée Carré de Malberg, 1933, Le contrôle juridictionnel de l’admin., 1934, стр. ]9 и д., 78 и д., Précis de droit, admin., изд. 4, 1943, стр. 64 и д.; Jèze: L’actè juridictionnel, Revue du droit public 1909, Principes gén. du droit admin. ,. CB. I, 1925, стр. 48 и д. (11) У tom диференцирању ce je Duguit несумњиво сплео c простог paзлога, jep ce y систему, гдје je проведено начело законитости управе, не може више тражити специфично обиљежје судске функције, по којој ce ова разликује од управне, y изрицању права или рјешавању правног питања. У првом издању свога Уставног права из 1911 налазио je Duguit да Je значајка судског акта y силогизму: подвођење конкретног случаја под правно правило и повлачење закључка. На оправдани Jèze-ов приговор, да истим силогизмом оперира и управа, Duguit одговара, да судац констатира и одавле повлачи посљедицу, док да управа поступа обрнуто. Jèze му с правом одговара, да je то капа бијела и бијела капа (Jèze: нав. Principes, биљ. да стр. 51—3). У з издању своје 2 књиге Уставног права Duguit најприје (стр. 291 и д.) тврди, да ce поједине држ. функције не могу окарактеризирати неком својом посебном сврхом (како смо то y тексту напријед навели), a касније уједаред (стр. 424 ид.) узима за одлучно баш ту сврху и код судског акта je констатација сврха самог акта, a одлука само средство, да би ce получила та сврха, a код управног акта обрнуто, констатација само средство, да би ce дошло до одлуке, која je права сврха акта. Остављајући све остало, како ce може y пракси по овом мјерилу „капа бијела“ и „бијела капа“ доћи до разликовања, да ли ce ради о судском или управном акту y материјалном смислу? (12) Нав. дјело, стр 431.