Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

463

да та лица, за случај повреде на раду (несреће на послу), буду посебно заштићена. Нецелисходно би ту било оставл>ати тим лицима само могукност да, y случају претрпљене повреде на раду, траже y судском опору од власника машине накнаду штете по дрописима односно правилима грађанског права. Много je целисходније да y таквим случајевима унесрећеки имају обезбеђена месечна дримаЈва из социјалног осигурања. Због тога je још Закон о осигурању радника, из 1922, (у § 6) предвидео посебно колективно социјално осигурање ових лица, које je било регулисано углавном на исш начин као и сада.. To, што пољопривредна машина угрожава опасношћу да претрпе повреду при раду сва код н>е запослена лица, и претставља главни разлог што ce Наредбом из 1947 хтело да колективно осигурају за случај несреће на послу сва та лица, уколико већ нису осигурана по другом основу. Према т-оме, сматрам да одредбу цитиране тач. 3 Наредбе (нарочито кад ce доведе y везу са тач. 1 исте Наредбе) треба шире схватити. Пољодривредним радницима, који су зарослени као помоћни радници код машинске вршидбе или као послуга код других пољопривредних машина, треба сматрати сва она лица која помажу на вршидби односно која послужују код других пољопривредних машина, Код вршаће машине, посебице, то су сва лица која раде на самом дрешу (хранари и њихови помоћници), или бацају снопове на дреш, или одвајају сламу од дреша, или пуне и односе џакове са житом, итд. Није важан уговорни однос тих лица лрема лиду код кога ce обавлзају радови. Свеједно je да ли он њих плаћа за тај дан, или она раде y позајмици, или на моби код њега. Лице код кога ce обавЈвају радови и није њихов послодавац, већ ce гарема тач. 5 Наредбе шиховим послодавцем сматра искључиво власник рол>опривредне машине, без обзира на његов уговорни одиос са наручиоцем радова. Штавише, и чланови домаћинства лица код кога машина ради, па и само то лице, уколико и сами учествују y радовима са машином, обухваћена су колективним осигурањем за случај несреће на послу. Једино je од тога искључен власник машине као послодавац. Сужаватх домашај Наредбе само на лица која je власник непосредно упослио и води их са машином, значило 6и често да ce њоме ништа не посшже. Тиме би ce најчешће штитила само л-ица која су већ y радном односу, којима заштита по овој Наредби и није потребна, јер су она социјално осигурана по општим прописима. У пракси власници машине стално уз машину воде обично осим машинисте и ложача, које Наредба третира као лица y радном односу, још и по два хранара. Ако би ce Наредба свела на тако мали број лица, само на хранаре, не би било потребно ослобођавати власника машине да их дојединачно пријављује на социјално осигурање, другим речима не би било потребно уводити