Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

465

ном осигурању лица запослених код радова са пољопривредним машинама. Пре свега не изгледа правилно објашшење појма уговора о делу и утовора о раду (којим ce заснива радни однос), нити њихово разграничење. Код уговора о делу je битно да ce посленик обавезује да за извесну плату (накнаду) изврши одређени посао за наручиоца. Притом je он самосталан, ради по правилу на свој ризик, такорећи y сопственој режији. Важно je само да он сврши одређени посао, да постигне одређени резултат (напр., да подигне кућу наручиоцу). Код уговора о раду (према томе код радног односа) послопримцу није остављена таква самосталност према послодавцу. Ту послопримац, за одређену плату (зараду), ставља своју радну снагу (радну способност) на расположење послодавцу за одређени рад и одређено време. Послопримац не ради y сопственој режији, већ y режији послодавца и по правилу са послодавчезим средствима за рад. Притом није важно на који ce начин врши плаћање: по сату, дневно, недељно, месечно, по комаду или према извршеној чинидби. Ако се од тога пође, онда ce тешко може спорити постојање радног односа између Земљорадничке задруге y Р. и лица В. (у нашем другом случају из праксе). Лице В. je ту свој рад ставило y службу Задруте за одређено време (у сезони врше) и за одређену накнаду. Из начина плаћања по 300 динара од вагона овршеног жита не може да ce изведе закључак да овде не постоји радниг однос (тим пре кад ce узме y обзир да ће ’ra зарада изнооити најмање 300 дин. дневно, јер готово свака вршалица врше y просеку преко вагон жита на дан). Још мање има основа позивати ce на предвиђену утоворну казну од 1000 динара дневно као на аргумент да je овде реч о уговору о делу a не о утовору о раду (и о радном односу). Уговорна казна, наиме, није елемент уговора, није нешто по чему ce један утовор може разликовати од другог уговора. Она дретставља само начин, средство да ce обезбеди извршење уговорних обавеза. Исто као за уговор о делу, она ce може, под одређеним условима, везати и за друге врсте уговора (па и за уговор о раду). У пресуди наведеној y првом случају из праксе оперише ce појмовима враћања надница и мобе. Враћање наднице y пракси не постоји. У пољопривредним радовима на нашем селу постоји позајмица (неко ради на њиви комшије данас, да би овај сутра радио на његовој њиви, тј. по принципу facio ut facias). Кад ce y пресуди говори о враћању наднице, свакако ce мисли на позајмицу. Ту ce даље опет меша позајмица са мобом. Моба je начин да ce неком помогне y раду. Она ce од позајмице битно разликује по томе што je позајмица теретни a она доброчини утовор (мада не y чж.стом облику, јер je лице коме ce помаже дужно да храни мобаре као и код позајмице). Треба напоменути да ce правна теорија слабо бавила овим уговорима. Ако ce позајмица схвати као један вид уговора е раду, a она ce сагло тако може схватита, онда има места да ce постави питање