Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИKA3 И

Ivo Krbek, univ. profesor i akademik: UPRAVNO PRAVO FNRJ. Beograd, izdanje Biroa za izradu obrazaca, 1955, 305 str. Поред уводног дела (Наука управног права, 5 —14) књига Je подељена y четирк главе: I. Управа и њена служба (17 —96); 11. Правио обухватање управе (97 —176); 111. Положај грађана према управи <177—202) Држављанство (203 —228); IV. Правно судовање и управни спор А. Општа теорија о утгравном судовању (229 —265) и Б. Управии спор по Закону о управним опоровима (266—305). На овакав распоред излагања утицала je динамика нашег административнрг права a не начелно израђен систем:. У наредним књигама, по доношењу нових прописа, биће обрађени делови о организацији управе, управном акту, управном поступку, службеничком праву итд. У свим главама књиге, проф. Крбек je оживео изложену материју административног драва богатим приказивањем наше и нарочито упоредноправне теорије и праксе. И онда кад ce не дели мишљење проф. Крбека, његов je став од интереса за развој административног права код нас, јер пружа богат материјал и потстиче на д/гскусију која he свакако допринеги бољем решењу многих спорних питања. У кратком приказу поменућемо само нека питања. 1. У излагашу о појму државног органа и облика државне управе проф. Крбек покушава да направи јасно разликовање између разних облика државне управе. Али, с обзиром на недоследности нашег позитивног ирава проф. Крбек чшш нужну резерву и износи гледиште да ce увек „од случаја до случаја“ мора утврдити шта ce сматра органом a шта надлештвом, шта установом a шта заводом (70, 71, 73 и цримедба 7 на истој страни). Слично томе проф. Крбек оставља да ce од случаја до случаја одређује да ли поједине организације друштвеног управљања делују ~као обично приватно удружење кли посебним правилима Јшравног гграва као јавна служба“(B4). Исти je случај и са истицањем потребе да државне органе ~треба начелно разликовати од органског носиоца“(7o) јер и ту подвлачи да ce „у неким нашим каснијим правним прописима употребљава .... термин државни орган и за обиљежавање доједиких службених лица“ (71). Добро je што проф. Крбек оваквим излагањем уствари упозорава на изввсне недоследности нашет позитивног права, али би било боље да je и овде више нагласио свој став указујући на могућност начелног решеша. 2. Као карактеристичну особину друштвеног управљања проф. Крбек истиче да управу ~не врше службена лица (државни функционари) већ друштвене снаге“ (83). Друштвене снаге заиста делују али преко својих организација и својих одређених претставника, Ти претставници, кад врше функцију органа друштвеног управЈвања, несумњиво су „службена лица“ и ако нису „државни функционари“. Примери посебних друштвених организација које нааоди проф- Крбек завод за социјално осигурање. земљорадничке задруге. водне заједвице (83) најбоље говоре да су претставници друштвеног управљан»а „службена лииа“. 3. Проф. Крбек исправно истчче да y адмрнистративноправном односу „не мора на једној тог односа стајати орган др-