Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПИТАЊЕ УЗРОЧНОСТИ У ОСИГУРАЊУ

323

брод плови, али да и известан број бродова не стигне на одредиште. Међутим, у по ј единим случајевима ова нормалност се манифестује у томе што се редовно догађају извесне појаве док се друге јављају само изузетно. Оби изузетнй случајеви су управо предмет истраживања узрочности у осигурању тј. осигурање не интересују редовне појаве већ само ванредне. Одмах ce поставља питање како утврдити шта je редовна a шта ванредна појава? Ванредне појаве ce изричито утврђују уговором о осигурању и за штете проузроковане' овим ванредним појавама јемчи осигуравач. Док се редовне појаве не уговарају, већ ce прећутно очекује да he се оне остварити. Тако код пожарног осигурања ce прећутно очекује да he осигурани објекат остати неоштећен, док се уговара да he осигуравач накнадити штету од ванредне појаве пожара. Ако се с времена на време уместо узрочног низа који се редовно може очекивати јављају последице које нису редовне значи да je у узрочном низу наступио услов који je прекинуо очекивани редовни нйз. Овај нови каузални низ има редовно неочекивану последицу (нередовну последицу). Taj услов који je прекинуо редовни узрочни низ може да буде услов-узрок. Да би овај услов би и услов-узрок мора да je у конкретном случају определио последицу, а што се може утврдити на основу техничких норми из разних области људског сазнања. Право о осигурању не може дати једну јединствену теорију каузалитета чија правила би се могла применити на облает где доминира елементарни, .стихијни каузалитет. На те случајеве ми морамо применити правила која важе за стихијни каузалитет (а то су техничке норме). Наравно, пошто за осигурање нису важни сви услови. који су проузроковали последицу, то ми само узимамо у обзир оне услове који су се догодили од момента прекидагьа редовног каузалног низа. Техничке норме схватамо широко, тј. као норме (законитости) из појединих области науке. Ове норме не морају бити само из природних наука већ ииз других наука. При утврђивању који je од услова који су се десили од прекида редовног каузалног низа узрок, могу се користити и техничке норме из више наука. Како се и техничке норме мењају с развитком науке, то и само утврђивање узрока даваће увек резултате који одговарају савременом схватању науке. У Првом и Другом светском рату дуго се водио у праву спор шта треба сматрати узроком последице кад брод за време рата плови угашеним светлом и судари се у конвоју с другим бродом. Једни су сматрали да je то ратни ризик (па je за то накнаду плаћао посебан државни гарантии фонд), а други да je то чисто поморски ризик jep je непосредни антецедент штете судар брода с бродом. Сматрамо да то питагье не би требало принципијелно решавати ; тј. или je ратни ризик или поморски, већ шта се према техничким нормама у датой случају може сматрати узроком. Даљи развитак технике чини нам се