Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

322

од нетачног становишта ..да појам узрока права осигурања није друкчији него у осталим деловима права“ (42). Између узрока у кривичном праву, па и у грађанском праву код накнаде штете због кривице, и узрока у осигурању постоје разлике. По кривичном праву се сматра узроком ’само људска радња и сви други услови се a priori елиминишу. У осигурању се, међутим, баш тражи узрок међу условима који се занемарују у кривичном праву. Између узрока у осигурању и узрока у кривичном праву (односно код накнаде штете због кривице) постоји још једна разлика'. Ако прихватимо поделу на стихијни каузалитет, карактеристичап ?а узрочност у природи, и финалки, свесни каузалитет, карактеристичан за друштвене односе, констатоваћемо да je „за крчвично право (па и за накнаду штете због кривице М. М.) одлучујући и доминантан финални каузалитет“, премда се „не искључује знача] и важност стихијног каузалитета“ (43). Уговором о осигурању осигуравач преузима обавезу да накнади штету осигуранику ако je проузрокована неким догађајем обично вишом силом, елементарна несрећа (пожар, опасност од мора, болеет, смрт, туча [град], помор стоке, саобраћајни удес, итд.), дакле снагом која не стоји, у моменту остварења штете, под контролом човека. На ове снаге човек утиче, додуше, у већој или мањој мери. Ако су ове снаге под контролом, не производе дејство на односе између осигуравача и осигураника. Оне постају релевантне за односе осигурагьа само онда кад се ослобађају те контроле. Према томе можемо извести закључак да je за осигурање доминантан и одлучујући не финални, већ стихијни каузалитет. Наравно, да je у извесним случајевима и у осигурању од значаја и финални каузалитет. Иако „одвајање једног каузалитета од другог ми можемо вршити само у анализи“ (44), ипак чињеница да je стихијни каузалитет доминантан код осигурања упућује на то да je и појам узрока и начин његовог утврђивања друкчији у овој области од појма и начина утврђивања каузалитета у другим областима права. Утврђивање узрока у осигурању се може поставити само онда ако су испуњене две претпоставке: прво, да je повређен (стварно или се само претпоставља) осигурани имовински интерес, и друто, да je појава која je проузроковала оштећење интереса ванредна. На овај начин се знатно сужава број појава које долазе у обзир за утврђивање узрока у осигурагьу. У природи се дешавају сваког часа објашњиве и још необјашгьене, на одређеном степену развитка науке, појаве које су последица дејства разних услова. Те појаве примамо као' нормалне, на основу стеченог искуства да се оне објективно остварују. Тако знамо да

(42) Kisch: op. cit., стр. 15. (43) J. Црногорчевнћ: op. cit., стр. 224. (44) J. Црногорчевић: op. cit., стр. 224.