Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА О ДИСКУ СИЈИ О СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ СВОЈИНИ

Чланак проф. Гамса под горшим насловом у Аналима Правног факултета, бр, 4 из 1955, повлачи и један мој надам се последњи одговор. Кад бих добио више простора у часопису и кад бих смаграо да je то корисно по ову дискусију, читаоце и часопис, имао бих шта одговорити на све Гамсове поставке редом. Овако ћу се задржати само на ономе што свакако захтева одговор. А то су, прво, неке разлике у нашим схватањима дискутованог проблема и, друго, неке -замерке у погледу тачности цитирања, тј. уствари метода дискутовања. Гаме овога пута није пошао линкјом принципијелне дискусије основних становишта, тј. појединих концепција о социјалистичкој својини и праву управљања, већ се ограничио на тражење противречности, недоследности и нетачностк у туђим па и у мојим схватањима. Међутим, овде je најбитније то да постоје разлике у становиштима, па између осталога и његовим и мојим становиштима, које и даље остају, што није тешко утврдити из читаве наше досадашње дискусије. Овде hy додирнути укратко само оне разлике које je Гаме у овом свои напису третирао. Пре света стоји Гамсово инсистирање на дефиницијама које су „нужно средство правне технике“ и замерка мени да не дајем дефиниције.С друге стране стоји моја тврдгьа да je суштина дискусије била пре свега у третирању карактера и облика правног изражавања социјалистичке својине као битне основе нашег друштвено-економског поретка, na je пре свега требало то расправити у дискусији, док су поједини дискутанти a међу њима по мом мишљењу у извесној мери и Гаме посматрали проблем пре свега са становишта правне технике занемарујући притом у крајњој линији (ако не на речи а оно у стварној анализи када je требало и конкретно приказати везу садржине и форме) И сам характер тих друштвено-економских односа које ова правка техника изражава и мора да изражава. Додуше, понекад су дефиниције нужне. Затим долази Гамсов покушај да докаже да и код мене, као и код њега, испада да je разлика између права управљања и приватне својине у обиму располагања. Притом Гаме за потврду своје тезе наводи моју реченицу која гласи: „Ако апстрахујемо, међутим, гьегову друштвену садржину, остаје разлика“ само „у обиму располагања“. Међутим, ja сам уствари врло опширно излагао своје становиште о битним друштвено-економским разликама приватне својине и права управљања као новог права, као новог стања и облика друштвених односа, везаног за характер социјалистичког друштвеноекономског система. То се врло јасно види, поред осталог, и из даљега текста који непосредно следује иза ове моје реченице (у Нашој стварности, бр. 4 из 1955, стр. 425), али се види из ње саме и то такорећи