Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

326

двоструко: прво, што се каже да уствари не можемо и не смемо апстраховати друштвену садржину овога права, и друге, што се ово само ставља у наводнике, чиме се опет потенцирају те" разлике једним поступком који je Гамсу као научном раднику без сумње јасан. Затим долазй Гамсова тврдња да ja нисам показао у чему су субјекти социјалистичке својине код нас субјекти на нов начин већ да уствари и ja сам схватам субјекте на стари начин. Међутим, ja сам. такође опширно образлагао да je код нас реч о својини као стагьу друштвених односа на нов начин, о присвајању на нов начин, па дакле и о субјектима на нов начин, јер ако je својина (тј. присвајање) нова по друштвеној садржини, онда и носиоци присвајања тј. субјекти морају бити нови и остваривати друштвено присвајаше на један историски нов, дакле досада непознати качин, мада у формама које. са досадашњим имају више или мање сличности. Притом сам и те субъекте навео одређено и износио своје схватање о присвајању које они врше „на нов начин“ указујући у исто време и на елементе старога у томе присвајању и уопште у проблему субјективитета. Коначно, Гаме сада изводи закључак да и ja као и он уствари заступам тезу „подељене својине“. Међутим, ja сам већи дёо своје полемике посветио критици концепције о „подељеној својини“, коју сам обележио и даље сматрам као историски неодговарајућу аналогију за наше нове друштвене одкосе. Моје становиште je било да je наша својина јединствена по друштвеном характеру иако се она обликује на површини друштва кроз одговарајући економско-друштвеки систем, у коме постоје разне ек'ономско -друштвене организације које „присвајају“ и у име друштва и у име себе на бази те јединствене и недељиве друштвене својине, но који, и крај тога, нису „поделили“ нити могу поделити ову својину, па макар и са становишта правног система, тј, правног промета. Све ове разлике наших схватагьа остају и даље те их није нити избрисало нити ублажило задње Гамсово иступање. Сада нешто о методу дискутовања. Гаме каже: „Постоји још једна појава у Перовићевом напису: он неке цитате произвољно приказује и нетачно их наводи“ (стр. 417). Па да би то доказао Гаме наводи своју реченицу (која гласи: „Порицати из пролазних политичких обзира да je право управљања грађанско право...“) и каже да Перовић „цитирајући ово место из мог чланка изоставља реч „пролазних“ и пише само „порицати из политичких обзира“. Ово je, међутим, нетачно. У мом чланку у Нашој стварности, на стр. 417, трећи ред одозго, стоји читав цитат у коме постоји и ова наводно избачена реч „пролазних“. Гаме даље каже да ja њему произвољно приписујем да je рекао да je право управљања „дериват државе“, иако он то наводно нигде и никад није рекао нити зна шта би то требало да значи (стр. 417). Место сваког одговора мислим да ће бити довољно да наведем следећи Гамсов текст где он каже: „Најопштији правни претставник друштва je држава, тачније речено ФНР Југославија. Као правни претставник нашег социјалистичког друштва она je најопштији су-