Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

346

AHA ЛИ ПРАЬНОГ ФАКУЛТЕТА

наша читалачка публика. Али онда би се имале извршити и неке ревизије, у вези са новим прописима (рачукска година, допунски буџети, буцетске комисије, и др.).

Ј. Лоачевић

Johannes Koulis: DIE ÖFFENTLICHEN AUSGABEN ALS VOLKSWIRTSCHAFTLICHE ERSCHEINUNG. Frankfurt/M., Vittorio Klostermann, 1948, 153 S. Испитивања јавних расхода из економске перспективе скораппьег су датума: у финансиској теорији те су студије покренуте уствари у времену између два рата. Појава која изненађује када се зна да су буџетски приходи, порези нарочито, постали предмет економске анализе већ у доба Рикарда. Али као што ненадна вирусна обољења обично убрзавају научна истраживања у медицини, тако и неочекивани друштвени феномени постају узроком ускореног попуњавања празнина у теорији социјалне економије. Зар, рецимо, проблем трансфера нема да захвали за своје модерне теорије немачким репарацијама, или пак принцип антицикличног буџета економској кризи 30-их година? Слично je и са расходима: интересовагье теорије за њих развило се тек са њиховим огромним порастом током и после светских ратова, a још у већој мери га изазвала пракса најновијег периода: да се расходи употребе као инструмент активне социјалне и економске политике. Две деценије после појаве познате Економске теорије државних расхода од Г. Колма, грчки професор Коулис поевећује истом питашу једну од својих последних расправа. Са добрим моделом пред очима њему, заиста, није било тешко да, у врло сложеном друштвено-политичком агрегату искрслом после друтог рата, идентификује сам проблем. Али он je то учинио са ширим захватом и са- детаљнијом анализом од свог претходника. Економски проблем расхода К. тражи у одговору на питање да ли расходи утичу на пораст социјалног произвола или на његово опадање —: или су према њему неутрални. Стога класифицира расходе на производне. непроиводне и трансферне: алтернативни ефекти њихови брижљиво су анализирани у деветнаест параграфа ' студије, од којих сваки разматра какву функцију или дејство или начело јавних издатака. Системе који je примењен у раду групише елементе у два дела, од којих први излаже начин на који расходи утичу на постанак куповне снаге и производњу, односно потрошњу у земљи; док друти део говори о условима који утврђују границе јавним издацима. Код општих привредних дејстава расхода писац разликује краткорочне од дугорочних. У оквиру „short-run“ ефеката К. истине уплив расхода на формирдње куповне снаге, које je последица чињенине да су расходи у јавној привреди сасвим другачији од расхода у тржишној привреди. И инвестиције држава када врши, оне се разликују од приватних и имају своја специфична дејства: изградња, например, аутострада може допринети наглом развоју аутомобилске индустрије („индуциране“ инвестиције). У пишчевој методологи ји исправно je што расходе не анализира изоловане, већ увек у вези са инструментима који их омогућавају (порез, зајам). Тражи да политика расхода буде стално усклађена са политиком прихода: помоћу расхода (субвенције) држава коригира неповољне социјалне и економске ефекте које je проузроковала својом одређеном политиком прихода (посредни порези). Одговарајућим троше-