Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

У вези ca целом овом доктриной поставља се најважније и истовремено и најделикатније питање: како спровести у дело ову замисао? Аутор каже да he задруге, стрпљиво прикупљајући резерве, поступно куповати све већи број предузећа. Али и он сам увиђа да би то захтевало много . времена, а осим тога разне велике компаније, које уживају легални или фэктички монопол, неће никад доћи у руке задружних организација па таман да ове имају стотине милијарди расположивих фондова. Зато ће већина оваквих предузећа моћи да пређе у задружну својину само путем одлуке државних власти (Le socialisme coopératif, с. 52). Дакле, реч je управо о офичној национализации, иако— јој аутор даје име „задружна национализација“. Она треба да буде спроведена, како то писац наглашава у једном другом делу, уз „пристојну накнаду“, пошто би у противном могло доћи до незадовољства средних класа које држе велики број акција најважнијих предузећа (Le problème des nationalisations, Paris, Ï946, c. 120). Овде ce међутим, не одговара на питање шта he бити ако монополистичке компаније, крупни капитал и владе појединих земаља не жели приступање оваквој надионализацији. Укратко речено, доктрина задружног социјализма, потцењујући улогу радничке класе у борби против постојећег поретка, бежећи од решавања његових основних супротност.и и служећи се извесним мање или више упрошћеним шемама, није у стагьу да крене напред друштвени развитак у западним земљама. Ова доктрина претставља једну безживотну концепцију која не може довести до правог и трајног побољшања услова живота радних маса. Сзе се уствари своди на лепе жеље, на савете и апеловање на капиталистичке управљаче да приступе решавању горућих проблема савременог друштва. У противном, прети аутор у малочас поменутоы делу, посвећеном такође великим делом- задугарству, неће бити први пут у историји да привилеговани слојеви једног режима буду гьегови сопствени гробари (Essor et décadence du capitalisme, c. 240).

Др. Велимир Васић

A. Јовановић, dp. C. Поповић, П. Алигрудић, dp. М. Матејић и X. Емини: КОМУ НЕ, ЊИХОВА ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ. Редакција Миленка Кангрге. Београд, „Савремена администрагџгја“, 1955, 430 стр. У овој књизи се на популаран начин приказује нови комунални систем кроз позитивне прописе. Излагања почињу кратким историским освртом на развој теорије и праксе комуна. После осврта на развитак наших народних одбора писци анализирају проблеме комуналног система по Уставном закону и Закону о уређењу срезова и општина. Најпре се разматра општина као језгро комуналног уређења, њени органи, права и дужности, па се затим даје шена економска основмца уз опште карактеристике социјалистичке демократије. Даље се говори о функцијама и органима среза и од-

350

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА