Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

349

декретом државних органа; (2) Она задружна тела уживају комплетну административну, комерцијалну и финансиску аутономију у односу на редовне државне органе и на државни будет, (3) Акционари ових задружних организација могу бити само корисници услуга или потрошачи добара произведених од стране самих ових: тела; (4) Све мање или веће територијалне јединице, државни органи, итд. моту се под истим условима учланити у оваква тела, и (5) Овакве организације послују са малим профитом и примењују принцип ристорна. Аутор опширно приказује рад ових задружних организација у Белгији, Вел. Британији и Француској. То су уставном велике и моћне установе које се баве давагьем кредита разним комунапним телима, подизагьем и експлоатацијом вициналних жељезница, електричних централа, снабдевањем водом великих градова, јавним транспортом, итд. Кад je писац join 1926 у свои делу L’ordre coopératif први пут изложио суштину ових друштава, кад их je „открио“, поједини кооперативисти, међу којима и Шарл Жид, изразили су сумњу у то да ли оваква друштва одговарају основним принципима задрутарства. Заиста се и данас тешко можемо сагласити са тим да се могу сматрати задружним организацијама и таква тела која се оснивају актом државних власти, у којима било општине, срезови и департмани, било чисто државни органи учествују са највећим финансиским средствима, именују њихове функционере, итд, Ово би пре могла бити јавноправна тела са одређеним степеном аутономије или „јавни аутономни сервиси“, како их назива Гаетан Пиру. У другом делу книге аутор говори о економском и друштвеном значају задружног социјализма, Пошто je у најцрњим бојама приказао неефикасност и спорост државних органа у управљању привредом, он предлаже национализацију појединих предузећа и читавих индустриских грана и поверавање истих задружним телима. Овим би се постигло подруштвљавање средстава за производвьу без етатизације (с. 68). На овај начин би се, верује аутор, постигла висока продуктивное! рада и нестало би експлоатације радника, пошто задружыа предузећа не би радила за профит. Радници би учествовали. у деоби зараде и имали би извесна права у управљању овим предузећима. Систем задружног социјализма ,који нам се предлаже није гам по себи заокружен ни довршен. Упркос томе што писац у једном свом другом делу (Essor et décadence du capitalisme, Paris, 1938, c. 227 и 228) тврди да ниједан економски тип не успева да у потпуиости потисне све остале, већ се сваки период карактерише само предоминантношћу једног економског облика над другима, и упркос томе што он каже да ће процес декапитализације захтевати деценије и деценије, чак и читав век, ипак он у свом систему задружног социализма не објашњава довољно улогу пољопривреде и нарочито начин укључиваша у овај систем ситних и средних поседника, за-, натлија, итд.