Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

на лети начин: перед зналачки одабраних случајеза из прайсе уставног суда даЈе суптилне анализе теориске. Овакво разматрање може одлично послужити и као одличан показатель развоја и про_ олема савременог аустриског права. Leomdas Ritamic: Naturrecht und Natur des Reshtes. Аутор озог садржајног чланка истине да није имао камеру да испитује филозофске проблеме него општу основу феномена права. Резултат његове анализе јест е негиран> е егзистенције тзв. природног права које, по мшшьеьу и низа саврених те_ оретичара, служи као „регулативни принцип позитибног права". Полазећи од уобичајених дефиниција права као скупа норми чије je важење обезбеђено принудом и које регулишу спољно понашање чсвека. Л. Питамиц настоји да образложи концепцију у Kojoi има елемената и нормативно? и социјалнор схватања. То ce види већ y самом иогицању следећа два елемента (принципа, компоненте) у појму права: (1) поредак (Ordnung) и (2) људско понашање (menschliches Verhalten). Та два елемекта морају постојати да бл се уопште могло говорит о праву; они, међутим, не могу створити нити негирати један друтог. Право као друпгтвени феномен настаје комбиновањем и усклађивањем поменутих елемената; недостатак јед_ ног доводи до тога да постојећи елемент уствари престаје бити право. Ту с;новну,мисао Питамиц образлаже низом аргумената и уједно указује на релативност и различитост конкретно-историских облика постојања права. Норме, мисли писад, сачин>авају део поретка оне регулшпу односе између појединаца и трупа. То je мотуће зато што je човек етичко и пряродно биће које свесно тежи организованој заједници. С обзиром на то да се постојање „поретка“ лако може утврдити, a такође и то да ли je дато људско или није (тј. да ли je сагласно с извесним етичккм мерилима) могуће je увек разликовати право од неправа. Сходно томе, ако вршење неког пор-етка доводи до негирадьа тих мерила, ако оно претставља нагацију „људског понашања“ (напр. геноцид), очигледно je реч о нечем што je супрстно праву. У таквим случајевима није у питаау позреда неког природног права, него повреда саме основе и езчптине права као реалног друпггвеног феномена. "->ео Mayer-Mäly: Die Kölner Gaff.elve.rfassung und die Rechtsgeschichte der Demokratie. Писац анализира основна обележја статута једног еснафа у Келну у XIV веку нарочито подвлачећи значај истот с гледишта ксторије демократије. Mihailo Djurić: Das reChtsphiloscrphische und politische Erbe der an'iken Welt. Аутор подвлачи значај утицаја ашичкеполштичке и правке филозофије на формирање каснијих теорија. Дајући кратак преглед ссновних идеја античких мислилаца. аутор налази да су оне на извергая начин изражене и у делима Т. Мора, Хобза, Бодена, Монтескјеа, Русоа, итд. АнтичКо наслеђе на овом подручју ни je шлпта мање но'на подручју филозофије, уметности и књижеврости. Johann Mokre: Staatenverbindungen zwischen Staatsrecht und Völkerrecht. На свега неколико страница аутор je постанио с гледшпта државног и међународног права интересантно питање о пргроди по_ стојгћих међународних организация или оних које треба да се створе (напр. Евроиена заједнчца за угаљ и челик, Евроиена одбранбена заједница, итд.). Полазећи од познатих конститут; вних претпоставки државе (територија, народ, власт) и обележјз ко je Чимају међународне организације, писац налази да већ данас у шина треба гледати прелазне облике у којима су испреплетени елементи државноправног и међународноправног организма. Bd. VII, Н. 3. 1956. Roland Gràbbexger: Versuch einer dynamischen Strafrechtstheorie. Нетто je указао на нехе основне моменте који к. рактеришу кривично право дисад инсистира на потреби прец!lзнијег разликовања типоаа кривичних деликата с обзиром

360

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА