Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

на стварну раанородиост психолошког стања дшгинвената. У вези с динамизмом кривичног права треба, мисли писац, изграђивати и одговарајућу теорију. С. H. Alexandrowicz-Alexander: Le Cachemire: Aspect juridique du conflit Indo-Pakistanais. Анализа међуиародног положаја Кашмира и опора поводом ове покрајине између Индије и Пакистана сдретно je повезена с историјом и политичким збивањем тако да се добија деловита слика захваћеног проблема. Helmut Strebei: Der völkerrechtliche Begriff der Regierung. Појам владе као једног од најважнијих органа државе није мање значајан у међународном него у интерном праву. Али у међународном праву (утоворима, конвенцијама, итд.) и Доктринм различите се охвата првенствено збсг разних асдеката постојаша и делатгости владе у оквиру међукародног правног поретка, Најчешће се Овај по_ јам употреблзава кад je реч о- нередовним приликама у којим се односне земље налазе (у вези с тим питање признатьа држава, тзв. избетличких влада, итд.) Код савремених држава, у којима су владе носилац највише уггравне власти, овај орган je истовремено најважнији фактор, у стварагьу и реализациям међународнсг права. Влада непосредно учествује у војђењу свИк најв.ажнијих : међународних послова и као такву je третира међународно право. Fritz Bleiber: Zum völkerrechtlichen Status der Himalaya-Staatèn. Перед краткот приказа санременог међународног положаја писац даје и основна обавшггедьа о политичким околностима које кар::ктср:::пу Тибет, Непал и државице Бутан и Оиким. Karl Zemanek: Internationale Organisationen als Handlungseinheiten in der Völkerrechtsgemeinschaft. Писац није поставио себи задатак да описује неке од међународних органмзација или да приказује њмхов историјат него je тежио да разради проблеме, појма, правног персоналитета и организационе структуре међународних организација. Пошто je изло_ жио различита схватања, он долази до закључка да под международном организации ом треба подразумевати „путем колективног уговора створено, аутономно организовано међународно обједињење држава за остваренье зајрдничких интереса чланова односне заједнице’’. Такво обједињен>е je јправно лице и с гледишта међународног и иятерног права, jep се само на тај начин може замислити његова функција. Сходно томе нодешена je и организациона структура: перед претставяичких органа који се стварају од деленираних органа свих чланица постоји и одговарајући облик администрације ко ja обавдьа текуће послове. •

С Врачар

POLITICAL SCIENCE QUARTERLY (Edited far the Academy oj Political Science by the Faculty of Political Science of Columbia University), Ne V York, Vol. LXXI, No. 2, June l n 5H. Harry R. Rudin: Diplomacy, Democracy, Security: Two Centuries in Contrast. Samuel Kucherov: The Soviet Union Is Not a Socialist Society (In „Defense” of V. M. Molotov). Abraham M. Hirsch: From the Indus to the Jordan: Characteristics of Middle East International River Disputes, M. J. C. Vile: Federalism and Labour Regulation, in the United States and Australia. Bernard W. Vishy: Is There a Revolt Against Reason? David C. Knapp: Congressional Control of Agricultural Conservation Policy (A Case Study of the Appropriations Process). IL POLITICO (Rivista édita a cura dell’lstituto di Scienze Politiche dell’Universitd di Pavia), Anno XXI, No. 2, Settembre 1956, Jean Meynaud: 11 Poujadismo. Mario Ortolani: Orientamenti della gcografica politica. —■ Giorgio Borsa: 11 ritorno dell’inf uenza sovietica in

361

ПРЕГЈХЕД -члсоиисл