Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

371

херојским али неуспешним ратовима националиста. Да поменем само малобројне међу њима, ту су били рат Џик ди Тироа, рат Султана Абунга, рат Суропатија, рат Хасанудина, рат Матулесија, рат Имама Бонџова и рат Дипонегороа. Почев од 1908, ми смо почели да развијамо нову активну борбу за национално ослобођење. Дигли смо ce на устанак и борили се. Борили смо се и борили и, 17 августа 1945, колонијализам и угњетавање Конечно су срушени у Индонезией. „Водили смо нашу борбу са осећањем поноса зато што смо се борили за праведну ствар, за праведну ствар истине, за праведну ствар слободе, за праведну ствар независности, а изнад света, за праведну ствар хуманизма. „Године 1945 основали смо нашу Републику која je изграђена на темељима пет принципа познатих као „Панча сила“. Та пет начела захтевају: (1) Верујте у Бога и у свачију верску слободу; (2) Човечност и интернационализам поштовање према човечанству широм света; (3) Национализам верујте у национално јединство целе Индонезије; (4) Демократију начело претставничке владе; (5) Социјалну правду веру у содијалну- и економску једнакост свих у нашем националном животу. „Индонезија се увек руководи овим принципима у својој надионалној и интернационалној делатности. „Надахнута тим начелима, Индонезија тежи за сарадњом са свима нацијама на свету. „С тим у вези, ми смо, заједно са Цејлоном, Бурмом, Индијом и Пакистаном, били предлагачи Азиско-афричке конференције у граду Бандунгу, у априлу 1955. „Та конференција, добро позната као Азиско-афричка конференција, јесте једна жива стварност и пружа нов начин живота, позивајући све народе широм света да живе у миру и на бази начела мирољубиве и активне коегзистенције. Ja знам да народ Федеративне Народне Републике Југославије такође подржава тај принцип и да, штавише симпатише са резултатима Азиско-афричке конференције. Према томе, ако урачунамо Југославију, следи да се две милијарде људи широм света боре заједно да живе братски. „Са задовољством се може истаћи да су односи између Југославије и Индонезије, мада веома млади, уистину веома добри. Join увек има много места за развијаше веће сарадње на техничном, економском, трговинском, културном и политичном пол>у међу нама. Ако за време мог кратког боравна у Југославији могу додати нешто напорима за постизање тих циљева, онда ће моја посета овој пријатељској и лепој земљи бити високо награђена. „У закључку, дозволите ми да Вам се опет захвалим на части која ми je додељена. Овим почасним докторатом, Висте ме учинили једним од чланова вашег Универзитета. Хвала вам.“ Претседник Сукарно je затим укратко говорио о себи сматрајући да je потребно да присутни знају ко je он и шта je он. „Пре