Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

370

S АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

идеалима; велики државник; доследни поборник мира и ошпте човечанске солидарности, омиљени народни трибун који je у сталном контакту са свакодневним бригама свога народа; човек чија лична скромност још увеличава -његове изванредне способности; пријатељ нашега народа и целог напредног човечанства; - то je лик човека коме Правки факултет у Београду одаје заслужено признание тиме што je преложио да буде изабран за почасног доктора правних наука Београдског универзитета.“ После промовисања за почасног доктора правних наука, Њ. Е. Господин Сукарно захвалио се следећим говором: „Ваша екселенцијо господине Претседниче, сестре и браћо, „Веома сам захвалан што ме je Београдски универзитет почаствовао почасним докторатом права, једним признањем које ja лично једва заслужујем. „Једва je потребно да кажем да сте Ви, почаствујући ме том титулом, уствари учинили част моме народу и мојој земљи. Овај Универзитет указује ми велико поштовање, али ja сам са задовољством свестан чињенице да његово поштовање према мени није намењено човеку појединцу који се зове Сукарно. Оно се указуЈе оним 82 милиона људи који живе на острвима Републике Индонезије, много хиљада миља далеко од овог високог тела. Ja сада могу живо замислити срећу коју г они осећају. за то што je данас њихов државник и претставник, управо у овај дан, стекао ову част, на којој .су они уистину веома захвални. „Ja сам жељно очекивао ову прилику да посетим ову земљу и да научим што више о њеном текућем развоју и њеним напорима за остварење њених идеја и циљева још откако je Ваш народ стекао своју слободу својом сопственом снагом. Пун сам дивљења, такође, што се овде после свршетка вашег Народноослободилачког рата живот променио веома много набоље. Индустријализација je почела да се остварује, привреда je обновлена, а народ, прожег новим духом слободе и независности, превазилази сам себе у свои раду. Ово срећно статье, сигуран сам може само пружити велике предности револуционарном порасту једне нове и модерне привреде. Ja изражавам своје дивљење и своју симпатију према свему томе. „На сличая начин, Индонезија je доживела исти процес. После 350 година колонијалног ропства, Индонежани су прогласили своју независност 17 августа 1945 и, готово одмах после тога, они су морали да се дигну на оружје и бране своју слободу и одбаце нападе колонијалних холандских снага. „Јесте, сестре и браћо, пуних 350 година народ Индонезије патио je под колонијалним јармом. Нема народа нити може да га буде који би хтео да остане занавек под колонијалшш угњетавањем, да остане занавек понижен, да живи вечито у сиромаштву и оскудици. Услед тога, оних 350 година колонијализма ■ прекидано je многим