Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

377

венција и закона. И перед тога то je врло солидна књига из међународног приватног права у нашој правној литератури. Проф. Ајзнер je утро пут стварању ј еднот колико теориског то лик о и практичное система ове науке код нас' и дао je могућност да га нови нараштаји следују модернизујући један добар уџбеник, основан на најсолиднијим научним истраживањима. Прелазећи латано све витие на пол>е м е ђуи гар о днот приватног права, проф, Ајзнер се све више оријентшпе на нову науку. Он се заг.рева за њу. Он постаје светски извештач о променажа у међународном приватном праву код нас, и европски часописи су пуни његових чланажа. Солидност извештаваша дају му врло брзо ауторитет тако да се и виши инострани судови ослањају на његова излаганьа као на ауторитативан приказ тевденција нашег новог права.У последњем издању Бритаяске Ешдиклопедије проф. Ајзнер даје приказ ауторскот права код нас и на тај се приказ данас позивају сви који говоре о аутораком праву у нашој земљи. Исто тако проф. Ајзнер je са успехом Ојдиграо улогу делегата ФНРЈ на Жеиевској конфереццији за ауторско право 1953— где се расправљало о могућности унификације два система аутороког права: европског и америчког. Његова умереяо-ст и такт дали су му улогу медијатора на конференции. Интересантно je подвући и то да je у поодмаклим годинама проф. Ајзнер постао браиилац социјалмстичког права и правосуђа и да je и ту улогу у иностранству вршио са успехом. Пријателш и другови проф. Ајзнера осећају његов губитак и сећају се овог увек насмејаног Нестора наше науке, готовое да се ангажује за сваку нову акцију на пшьу правке науке. Смрт га je затекла у припремању реферата за Конгрес међународног права у Дубровнику. Умро je пун планова шта he да уради кад оздрави. Умро je у стварању. Иако je доцкан постао професор, проф. Ајзнвр jë био необично везан за школу. Заједкичким тестаментом своје супруге и својим оставио je целокупну своду имовину студентима Загребачког Универзитета с тим да се изабрани студенти издржавају из тих средстава. Умро je мислећи на школу и на рад.

Др. Милан Бартош