Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШК E

ЧЕТРДЕСЕТСЕДМА КОНФЕРЕНЦИЈА СВЕТСКОЕ УДРУЖЕЊА ЗА МЕЂУ НАРОДНО ПРАВО (ДУБРОВНИК 26-VIII—2-IX 1956). Четрдесетседма конференција Светског удружегьа за међународно право International Law Association) која je одржана у Дубровнику од 26 августа до 2 септембра о. г. претпоставльа вишеструк успех не само за јутословенски огранак који je организовао Конференцију, већ и за Светско удруженье у целини. На конференции je узело учешће око 450 делегата из 38 разних земаља света, што није постигнуто ни на једној послератној конференции овог Удружења. Појавили су се овога пута правници из Совјетског Савеза, Народних Република: Кине, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Румуније и Бугарске, који дуже времена нису учествовали у раду Удружеша. Но оно што треба посебно подвући јесте дух срдачности и помирљивости који je владао међу учесницима, а посебно жеља да се нађу заједничка решења извесних проблема, без обзира на понекад дијаметрално супротна схватања делегата. Ово je значајно утолико пре што се Конфернција одржавала у моменту многобројних озбшьних сукоба на дипломатском пољу. Чигьеница je да према Статуту, активност овог Удружења мора се кретати у строго правним оквирима, искључујући политику, али сувишно je подвлачити, како je то истакао Претседник Републике Тито у својој адреси упућеној Конференцији, од каквог je значаја данас развој и формулисање позитивних правних правила за обезбеђење мира и сарадњу међу народима без обзира на њихове интерне правке поретке. Конференцију je отворио претседник Југословенског удружеша за међународно право проф. др. Милан Бартош, који je поздравио учеснике и пренео им поруку Претседника Републике Тита. У име Савезног извршног већа Конференцију je поздравио Вељко Зековић, генерални секретар СИВ; у име Сабора HP Хрватске Никола Секулић, потпретседник Сабора; у име градB Дубровника Иван Шуљак, претседник Градског народног одбора, а у име Удружења правника Дубровника Др. Анте Бабић, судија Окружног суда. На дневном реду Конференције налазила су се следећа питања: правки аспект мирољубиве и активне коегзистенције између држава; ревизија Повеље УН; употреба вода међународних река; право међународних компанија; заштита медицинског особља у време рата; међународна инсолвенција; међународно монетарно право; породични односи; ваздухопловно право. Питање активне и мирољубиве коегзистенције међу државама стављено je на дневни ред на иницијативу југословенског огранка Удружења, а реферат je поднео проф. др. Милан Бартош. Дајући правну анализу појма коегзистенције, проф. Бартош задржао се на специфичностима гьеног савременог схватања а посебно на појавама противним овом појму. По мишљењу референта коегзистенција спада у ред основних начела садржаних у Повељи УН; она претставља нужност савременог развоја друштва. Али коегзистенцију на треба схватити као издвојен принцип, већ као сплет низа принципа који би се укратко могли формулисати: поштовање позитивног међународног права. У веома живој дискусији истакнута je огромна важност овог питања, па je у резолуцији, која je једногласно донета, изражена жел>а да се формира посебан комитет који би даље проучавао ово питање.