Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ

381

ТРЕЋИ СВЕТСКИ СОЦИОЛОШКИ КОНГРЕС У АМСТЕРДАМУ АВГУСТА 1956. Међународно удружење за социо логи ју, које ради у оквиру UNESCO-a, организовало je Трећи светски социолошки конгрес, који je одржан у Амстердаму од 22 до 29 августа 1956. На конгресу je участвовало преко 600 учесника из 53 зем-ље. Хо je био досэдэ. нзјввћи социолошки конгрес који je показао велики знача j који се у свету придаје социологији, тој још увек недовољно одређеној. науци. Велики интерес за социологију показује нарочито велики број реферата из свих грана социологије. Конгресу je поднето преко 200 реферата, од којих je 153 штампано знатно пре конгреса и разаслато учесницима, како би се благовремено припремили за дискусију. На'овом конгресу су први пут учествовали претставници источно-европских земаља: Совјетског Савеза, Пољске, Чехословачке, Румуније, Мађарске и Бугарске. Ова чињеница je била од особитог значаја зато што je тако по први пут у овој научној области омогућен „разговор удвоје“ претставника два велика научна правда мисли. На Конгресу je из Југославије било свега осам учесника. Тројица су били делегата: Југословенског друштва за социологију (др. Радомир Лукић, проф. Правног факултета у Београду, др. Илија Станојчић, доцент Филозофског факултета у Београду, и Владимир Бонач, саветник Статистичког завода Словеније). Претседник Југословенског удруржења за социологију, др. Олег Мандић, проф. Правног факултета у Загребу, присуствовао je у свойству члана управе Међународног удружења за социологију. Као делегати својих факултета присуствовали су др. Рудолф Леградић (Правки факултет, Скопље), др. Рудолф Бићанић (Правни факултет, Загреб), др. Анте Фиаменго (Филозофски факултет, Сарајево) и Драгољуб Митровић (асистент Економског факултета, Сарајево). Конгрес je расправљао о једној општој теми: „Нроблеми друштвених промена у двадесетом веку“, Циљ овог расправљања био je да се утврди које су се битне друштвене промене одиграле у првој половини XX века и да се открију узроци тих промена, како би се могла с довбљно основа предвидели будућност и друштвена делатност усмерити у жељеном правцу. Ради продубљенијег испитивања и свестранијег расправљања, ова општа тема била je подељена на седан ужих тема, тако да je свака од н>их расправлена у посебној секцији. Извесне од ових тема биле су даље подељене на још уже теме, којима су се онда посебно бавиле поједине потсекције. Свака секција, одн. потсекција, имала je свог главног референта који je подџосио уводни реферат у коме je давао главке мисли свих реферата, и руководио расправом о рефератима. > Међутим, иако je главна расправа текла у секцијама, одн. потсекцијама, о свим главним темама расправљало се и у пленуму конгреса. Тако je свакој теми била посвећена бар једна седница пленума. На овој седници давали су уводне реферате главки референта, а после се развијала слободна расправа свих учесника,- Тако je сваком учеснику конгреса било омогућено да се у општам цртама упозна с резултатима рада конгреса о свакој теми, па и да учествује у дискусији о њој, поред могућноста да се посебно посвети изучавању једне од тема у одговарајућој секцији конгреса. Овај начин рада je несумњиво најпрепоручљивији за овако велике научне скупове. У оквиру осам главних тема Конгреса једна je била уводна, и у њој су се расправљала следећа питања: Социолошко изучавање друштвених промена (референт Л. фон Визе, Келн), Чиниоци друштвених промена (М. Гинзберг, Лондон), Морал и друштвене промене (Г. Фрејч, Ресиф), Право и друштвене промене. Као што се види, ова уводна тема била je посвећена методолошким питањима социологије друштвених промена и главним чиниоцима који утачу на гьих. За нас je најзанимљивија расправа о улози права у друштвениы