Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

382

променама. Главки референт о овом питагьу био je познати француски социолог права, декан Филозофског факултета у Паризу Жорж Дави. Дави je у свом реферату подвукао велику зависност права од друштва и организаторску и у одређеном смислу конзервативну улогу права, покушавајући да открије оне чиниоце који такву улогу захтевају и омогућују. У дискусији о овом питагьу указано je на више важних проблема социологије права, науке за коју се може рећи да je тек у зачетку. Друга главна тема била je: Промене у економској структури друштва. Она je била подел>ена на три уже теме: Промене у организации индустрије (Ж. Фридман, Париз), Промене у својини (В, Фридман, Њујорк) и Промене у организацией аграра (Л. М. и Нуњез, Мексико). Ова тема je изазвала несумгьиво најживљи интерес свих учесника конгреса. То je и сасвим схватљиво ако će имају у виду џиновске промене до којих je дошло током овог полустолећа, особито у области организације и својине ■ — национализације, социјализације, учешће радника у управљању и добити предузећа, итд. Баш су те промене у својини и изазвале најживљу расправу. Та дискусија je била жива већ у пленуму, а и у потсекцијама. Средишни проблем поставили су проф. Колумбија универзитета В. Фридман и професор париске Високе школе занатства и уметности Ж. Фридман. Први je утврдио да je прошла епоха владавине приватне својине и да све више преовлађују разни облици еавне, посебно државне својине. Али се запитао не ништи ли државна својина већ освештане тековине слободе појединца. Други je испитивао утицај друштвених промена на процес производње и положај човека у њему и питао се хоће ли друштво умети тако организовати рад да радник остане човек. У пленуму je од наших делегата говорио проф. Лукић који je указао на могућност развоја треће врете својине средине између две крајности: приватне и државне својине која ће можда моћи уклонити недостатке обеју ових крајности. Та трећа врста je друштвена својина каква ce развија y Јутославији. У дискусији>чу пленуму участвовали су чланови совјетске делегације, износећи углавном познате досадашње совјетске ставове о државној својини као једином облику социјалистичке својине. У потсекцијама je дискусија била још живља, нарочито између совјетских и осталих учесника. У овој дискусији су активно учествовали и наши делегати. Tpeha главна тема била je: Промене у класној структури друштва’ подељена на три уже теме: Општа слика промена у друштвеној стратификацији (Т. Маршал, UNESCO), Однос друштвене покретљивости. и класне структуре (Ф. ван Хек, Лајден) и Динамизам друштвених класа (Ж. Гурвич, Париз). И ова je тема изазвала живу дискусију и у пленуму и у потсекцијама. У пленуму je избила жестока расправа између двају референата о ужим.темама’ секције америчког професора Маршала и француског проф. Гурвича. Гурвич je оштро напао амерички еклектицизам и.суви емпиризам при одређивању појма друштвене класе и „имбецилне“, како их je назвао, нападе незналица на извесне основне Марксове поставке о класама и шиховој улози. У пленуму je о рвој теми од наших делегата, говорио проф. Бићанић, који се задржао на проблему издвајања трију друштвених „сектора“ у области економије. У потсекцији проф. Гурвича поднео je свој реферат „О појму друштвене класе“ проф. Лукић. Реферат je изазвао пажшу и главни део дискусије у потсекцији водио се управо о том реферату. И овде je дискусија била врло оштра и довела je до још једног жестоког напада проф. Гурвича на америчку социологију, због њене фактицистичке и нумеричке површности. Он je још једном подвукао да, иако није, марксиста, мора да брани извесне основне поставке Марксове против оних који их без-