Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ

383

разложно нападају. У једној потсекцији о друштвеној покретљивоста поднео je залажен реферат „Неке характеристике друштвене покретљивости у Југославији“ проф. Мандић. Четврта 'т'ема се односила на промене у породици. У овој широј теми обухваћене су следеће три уже теме: Чиниоци у мењању облика породице (Алва Мирдал, Шведска), Промене у западној породици (Р. Кениг, Келн), Промене у источној породици (К. Арига, Токио, и Ј. Леви, Принстон). Поводом ове теме дискусија није била тако жестока као поводом претходних али je била не мање плодна. О овој теми наши делегата су поднели два реферата. Проф. Бићанић je поднео реферат „Разноликост занимаша сељачких' породица у периоду убрзане индустријализације“, где je показао знатне промене у овом погледу код нас. Др. Станојчић je поднео реферат о неким проблемима породице код нас, подвлачећи нарочито њен нагли развој у правцу изједначења мушкараца и жена с једне, и укидање свих социјалних раз лика с друге стране. Оба реферата изазвала су интерес. Пета тема се тицала промене у образовању. У оквиру ње испитивало се однос образована и друштвене покретљивости у индустриским земљама (Р. Клеман, Лијеж, и Д. Глас, Лондон) и у неразвијеним земљама (К. Бузија, Златна Обала). О проблему неписмености код нас поднео je исцрпан реферат наш делегат Др. Бонач. Шеста тема je гласила: Проблеми друштвених промена. Њен je циљ био да утврди опште законитости друштвених промена у XX веку сажимајући, у неку руку, закључке до којих се дошло у расправљању свих осталих тема на Конгресу. Међутим, нажалост, из разних разлога, овој теми није посвећена довољна пажња, чак ни од стране организатора Конгреса, тако да расправа о њој није била нарочито плодна. Главки референт je био Р. Анцел (Мичиген). Од наших учесника проф. Леградић je поднео занимљив реферат о социологизацији права. Седма тема била je: Социологија у 1956 години. У оквиру ове теме расправљало се о садашњој настави социологије у свету (П. де Би, Лувен), при чему je утврђено да у многим земљама ова настава не задовољава, као и о тенденцијама социолошких истраживања у току (С. Рокан, Осло). Значај Конгреса за развој социологије састоји се нарочито y томе што се указала прилика да се научници Запада и Истока боље упознају и зближе. Притом ј,е с обе стране сагласно утврђено да je међусобно познавање врло слабо, услед разних узрока, а да je оно неопходно за боље разумеванье и напредак науке. Овом упознавању су можда више но званичан рад Конгреса допринели бројни незванични састанци. Они су организовани управо зато да би се омогућио додир и расправа двеју трупа научника. На њима се водила неформална дискусија о најзначајнијим актуелним социолошким питањима и изношена су искрено разна гледишта, са жељом да се разуме и супротна страна. Најактивнији у организовању оваквих састанака били су Французи. Наши делегата су на њима врло активно учествовали и били пажљиво слушани. Најважнији такав састанак исцрпно je претресао тему да ли искуство последньих деценија потврђује или пориче марксизам и његова предвиђања. Разуме се да je било тешко очекивати од Конгреса да he дати каква коначнија решења озбиљнијим проблемима који су били на његовом дневном реду. Али je Конгрес несумњиво успео да својим учесницима пружи релативно потпуну и јасну слику о стагьу социологов данас и обиље грађе из прве руке која he бита врло корисна за каснија потпунија теориска објашњења поменутих проблема. Л.