Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

V.'OEOP О ДОЖИВОТНОН ИЗДРЖАВАЊУ

387

промјенљивих потреба примаоца издржавагьа (4). Аустриском праву -непознат je, међутим, уговор о доживотном издржавању поставлагьем даваоца издржавагьа за наследника примаоца издржавања, јер je по аустриском грађанском праву уговор о насљеђу био могућ само између брачних другова, a састојао се у изјави једне уговэрне стране о оставлагьу насљеђа другој страни и од прихвата ове изјаве од стране другог сауговорача (5). У том погледу ни Предоснова грађанског законика за Кралевину Југославију није се разлиновала од Аустриског грађанског зажоника, на чијој je подлози уосталом она и рађена (види § 1230 и сл.). Законом о насљеђивању није ближе одређено шта све спада под појам издржавагьа као ни то како се и када односно у којој жјери издржавање има давати. Питагье je, дакле, да ли се издржавање има давати у новцу или натури, а у овом последнем случају, да ли у домаћинству даваоца издржавагьа, да ли обухвата и стан, а у погледу мјере издржавања, да ли се има равнати према потреби примаоца издржавања и да ли je одлучна исклучиво та потреба или се имају узети у обзир и могућности даваоца издржавагьа, односно гвриједност имовине која се оставла у наслеђе даваоцу издржавагьа. У вези с овим Закон нам даје индикацију само у погледу уговора којим je уз обећање наследства уговорена заједница живота (чл. 122, ст. 6). По томе што je реч о заједници живота намеће се зак.ъучак да je у овом случају у питању издржавагье у натури и то у правилу у кућанству даваоца издржавагьа, како то обично и бива у селачким породицама код којих најчешће долази до овог уговора (6). У другим случајевима сматрамо да контрахенти сами могу уговором одредити начин издржавагьа. Иначе вала узети да важе правила грађанског права, односно да долази у обзир аналогна примјена наших позитивних прописа о законском издржавагьу (о међусобној дужности издржавагьа одређених сродника по Основном закону о односима родитела и деце). Како je већ наведено, уговор о оставлагьу имовине у наслеђе за доживотно издржавагье сматра се по закону теретним уговором о отуђењу непокретних ствари које припадају примаоцу издржавагьа у часу заклучегьа уговора. Сматрамо да се под одређеним дијелом некретнине подразум јева не само гьен идеални дио, него и један или винте појединих индивидуално одређених некретнина (напр. •одређена зграда, землишта и сл.). Ово нам се чини исправним самим по себи, а и стога што по закону није исклучено оставлагье и у на-

. (4) § 1284 —1287 Опћег грађанског законика; Рјешидба Врховног судишта у Бечу бр, 8941 од 22 септембра 1893 С XII 69; Krainz-Pfaff-Ehrenzweig: System ■des öster, allgem. Privatrechts, 1920, стр. 514 и сл; Cepullć: Sistem općeg priv. prava, сто. 504.

(5) §§ 602, 1249—1254 Опћег грађанског законика, (6) Види о томе Krainz; о. с. § 387 111 и VI; Oser: о. с. уз чл, 524; Guhl: о. с. исто мјесто под с.