Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

336

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

себна категорија уговора који се иначе може појавити у разним могућим видовима, него само ону врсту уговора којим се, како je речено, за преузету обавезу издржавања оставља у насљеђе одређена имовина или један њен дио. Према томе и правила односно начела садржана у Закону о насљеђивању о уговору о доживотном издржавању (глава IV, раздио III) односе се'само на овај специфичан уговор, укључујући ту дакако и друге уговоре који се сматрају као уговори о доживотном из државању, тј. уговоре „којима je уз обећање наследства послије смрти уговорена заједница живота или заједница имања или да ће један уговорник чувати и пазити другог, имање му обрађивати и послије смрти сахранити, или што друто у истом диљу“ (чл. 121, ст. 6). За све друге врсте уговора о доживотном издржавању (напр. уговори уз ггредају имовине за живота контрахената) подразумевајући и уговор о доживотном издржавању закључен приликом уступаша и расподјеле имовине од стране предака вьего_вим потомцима правним послом међу живима (чл. 111 и 116), с обзкром да Закон о насљеђивању нема ближих прописа о овом уговору, даже правила грађанског права, као што he та правила важитк и за овај уговор, уколико Закон о насљеђивању нема изричних одредабја, што нарочито важи за уговор о доживотном издржавању треher лица (уговор о доживотном издржавању у корист трећег), како Фемо то ниже показати. Рјешење како je дато у нашем Закону о насљеђивању о уговору о остављању имовине у наслеђе уз накнаду за издржавање несумшиво je оригинално и Јединствено, у чему се наш правни систем разликује од многих, нарочито буржоаских система. Тако се по швицарском праву, које посебно третира уговор о доживотној ренти, а посебно уговор о доживотном издржавашу, уговор којим се давалац доживотног издржавања поставља као насљедник примаоца издржавања, сматра наплатним насљедноправним уговором за који важе одредбе о насљедним уговорима уопће, посебно о форми уговора и утоворној способности оставиоца, дакако уз одговарајуће одредбе које се односе на уговор о доживотном издржавању (3). Аустриско грађанско право познавало je уговор о доживотно j ренти, односно уговор о доживотном издржавању као правни посао међу живима, по којем за преузету обавезу од стране даваоца ренте (издржаваша) прималац издржавања даје одређену своту новца или другу имовинску вриједност. Међутим, уговори о доживотној ренти и о доживотном издржавакьу нису били посебно регулисани, него су третирани јединствено с тим што се разлика између једног и другог састојала у томе, што je доживотна рента као периодична чинидба, било да je уговорена у новцу или каквом другом имовинском даваньу, морала бити унапријед одређена и фиксирана, док je код доживотног издржавања чинидба даваоца издржаваша зависила од

(3) Чл. 521, т. 2, швицарског облигационог права; Oser: Kommentar zum Schweizerischen Zivilgezetzbuch, Das Obligationenrecht, Zürich, 1915, уз чл. 521; Guhl: Das Schweizerische Obligatlonenrecht, 1. Hb., 2. Aufl., 1936, § 58 11, под а.