Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

396

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ћаја онога што je примљено ради успостављала предуговорног стала, осим у случају када je дужник-промитент своје право из уговора уписао у јавној књизи на имовини стипуланта. Тада he промитент дакако бити дужан брисати своје право у јавним кгьигама. Једно важно питање у погледу правних посл>едица код уговора о доживотном издржавагьу у корист трећег искрсава у вези са терминологијом закона. Уговор о остављању имовине у насљеђе за преузету обавезу издржавања, третира се, како смо то већ рекли, као уговор о отуђењу уз накнаду свих непокретних ствари, које припадају примаоцу издржавагьа, a чија je предаја даваоцу одложена до смрти примаоца издржавања. Како ce ова формулација има схватити код уговора о доживотном издржавагьу у корист треНег? Да ли изрази „давалац издржавања“, „прималац издржавагьа“, служб само за правно означавале уговарајућих страна код уговора о доживотном издржавању без трећег корисника, дакле код уговора са правним дејством само између контрахената, те досл>едно томе да ли термин „прималац издржавања” означује само контрахента коме припада право на чинидбу из уговора или код уговора у корист трећег треће лице као корисника. Чини нам се да се на то питале не може потврдно одговорити. У Закону се досљедно употребљава овај термин за ознаку суконтрахента примаоца чинидбе према другом еуконтрахенту као даваоцу издржавагьа, на што нас -нарочито упућују одредбе чл. 124 и 127 Закона о насљеђивању (24). У погледу трајања обавезе издржавагьа и времена предаје ’имовине даваоцу издржавагьа важе ова правила: а) обавеза издржавагьа зависи од живота примаоца издржавагьа, а код уговора о доживотном издржавагьу у корист трећег од трећег лица („Уговор којим се један уговорник обавезује да издржава доживотно друтог уговорника или треДе лице...“ чл. 122, ст. 1); б) предаја имовине даваоцу издржавагьа бива у часу смрти примаоца издржавагьа. У вези с тим може се код уговора о доживотном издржавалу у корист трећег поставити питагье предаје имовине даваоцу издржавагьа у односу на двије могуће ситуације: када треће лице умре прије стипуланта и када надживи стипуланта. Закон нам не даје изричан одговор ни за једну од ових ситуација. Ми, међутим, сматрамо да рјешење за први случај не може бити спорно. Без обзира што се смрћу трећег лица гаси обавеза на издржавање, јер легово право као чисто лично није преносиво (25), предаја имовине не усљеђује прије смрти стипуланта Промитент дакле нема права тражити предају имовине иако je своју обавезу из уговора већ извршио. Али с друге стране он и послије

(24) По чл. 127, ст. 2, Закона о наслеђивању прималац издржавања обавезан je на накнаду брачном другу и потомцима даваоца издржавагьа када они нису у стању преузети обавезу издржавагьа послије смрти издржаваоца. Стипулант-прималац издржавагьа дужан je дати ову накнаду и код уговора о доживотном издржавању у корист трећег, jep je трећи само корисник из овог Уговора.

(25) По швицарском облигационом праву (чл. 112, т. 2) и правый следник трећег лица ноже тражити испуњење чинпдбе. Међутим очевидно се тимс мисли на чинидбе односно права која су преносива на другог.