Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

сљеђивању, треба да размотримо какав je правый положај трећег лица који произлази из одредаба Закона о насљеђивању и правила грађанског права о уговору у корист трећег. Напосе да лк су одредбе Закона о насљеђивању свугдје примјенљиве и на уговор о доживстноы издржавању у корист трећег, односно да ли je закон у том правду непотпун. Ми ћемо показати да такве непотпуности постоје и да се одражавају на неколико важних питаньа. У првом реду могло бы се поставити питање да ли наш закон има у виду неправы или прави уговор о доживотном издржавашу у корист трећег, Сматрамо да не може бити сумше да je у питагьу прави уговор у корист трећег и то без обзира, да ли je то у уговору изрично наведено или није. Ми смо видјели да по правидима грађанског права ваља узети да постоји прави уговор у корист трећег не само ако су се у том смыслу контрахенти сагласили, него и ако то произлази из природе и сврхе уговора, односно ако je реч о чинидби која у својој суштини претставља корист за трећег и која je несумњиво у његовом интересу. Према томе, а с обзиром да je сврха уговора о доживотном издржавању у корист трећег обезбјеђење једне виталне потребе трећег лица и да чинидба (издржавање) дужника као таква претставља за трећег несумњиву корист односно интерес, очигледно je да je закон имао у виду прави уговор у корист трећег. Што се тиче времена, од када трећем припада право на издржавагье, сматрамо, опет с обзиром на природу и сврху чинидбе, да нема сумње да трећи стиче право одмах, тј. перфекцијом уговора о доживотном издржавању. Међутим држимо да су странке овлаштене да овај термин уговором одреде и друкчије (22). У сваком случају овај момент je одлучан и за пктање раскидљивости уговора односно опозивости намјене трећем лицу, jep се од часа у којем je корисник стекао право уговор не може раскинута ни измијенити без његоза пристанка (23). Видјели смо да се у случају одбијања чинидбе од стране трећег по правилима грађанског права сматра као да трећи није ни стекао право. Исто тако видјели смо и правые посљедице одбијања. Сматрамо, међутим, да за уговор о доживотном издржавашу у кокорист трећег у случају одбијања долази у обзир само гашење уговора због нескривљене немогућности испуњења, те да према томе стипулант није овлаштен нити да тражи испуњење чинидбе самом себи нити да без пристанка дужника-промитента одреди неко друго лице као корисника. Издржавање je специфична чинидба зависна у правилу од личних потреба корисника и стога као право непреносива и кенасљедива те према томе не подноси једнострану промјену у личности корисника. Будући да ни са једне стране није дошло до пзвршења међусобно преузетих обавеза из уговора, jep се предаја имовиие не врши прије смрти стипуланта, то не долази ни до повра-

(22) Види Tuhr: о. с. § 83, 11. (23) Види у вези с тим § 328, ст. 2, Немачког грађанског законика.

395

УГОВОР о доживотном издржавагьу