Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ОДРИЦАЊУ ОД НАСЛЕДСТВА

417

наследства и истовременом располагагьу заоставштином (40) у корнет одређеног сунасљедника. Држимо да je текст чл. 139. ст. 2, остао непотпун и да кису ријешена нека значајна питала. Тако се у првом реду поставла питанье да ли je потребно да се наследник, у чију je корист извршеио уступайте, о томе изјасни у позитивном или негативном правду. У случају примања наследства (наслеђа) настаје двострани правки посао а хонорираном наследнику увећава се имовина. За случај нещжхвата од стране хонсрираиог сунаследника, с разлога што не жели да буде погодовая у односу према осталим суиасл>од ни иим а, или што би наслеђивањем полджривредног землишта било прекорачен његов аграрии максимум, остаје отворено питаше да ли се сматра да се ра,ди о правом одрицању од наследства, са последицом да у томе случају долази до примјене право прираштаја (у смислу чл. 142 и 143). Или би се радило о обичном прихвату наследства као да нема одркдања. Кад би валаност одрицала у корист сунаследника зависила о прихвату од стране хонорираног наследника, тада би се радило заправо о одрицању sub modo. Дакле под увјетом да уступлени наследии дио буде 'прихваћен од стране сунаследника којима се уступа.. У противном, за случај неприхвата имало би се сматрати да одриданьа (односно уступала) није ни било. Напротив,, ако за валаност изјаве -о одрицатьу у корист одређеног наследника није потребно изјашњење хонорираног, - држимо да би се радило о претпоставлању постојања позитивне наследничке изјаве на страни сунаследника коме je наследии дио уступлен. У томе случају имали бисмо чудну ситуацију да би хонорирани сунаследник без своје воле или противно истој морао преузети и онај дио оставияске имовине који му je један сунаследник уступио. Пошто се сваком наследнику даје могућност да се путем наследничке изјаве изјасни о примању и одрицању наследства, и поред тога што оставила по сили закона на њега прелази у часу смрти оставитела, тада поготсво треба сунасљеднику осигурати право да се изјаеки и у оном, случају кад му један од наследника уступа свој наследии дио. С тим у вези поставла се питаше да ли се може као хонорирани наследник појавити особа која je у томе оставинском поступку већ дала негативну наследничку изјаву. Конкретно да ли je могуће да се у оставинском поступку неки од наследника уопће одрекне наследства (не само наследства стечеяаг по одређеном основу позивагьа) а да унаточ томе прихвати наследии дио кога му je један од сунаследника уступио. Држимо да на ово треба негативно одговорити. Уступала яаследног дијела (по чл. 139, ст. 2) може бити само у корист одређеног наследника, тј. оне особе која je не само позвана на наследство већ и постала стварни наследник. То he бити само у случају ако ова особа није дала негативну наследничку

(40) Види; Објашњења, стр. 147.