Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ОДРИДАЊУ ОД НАСЛЕДСТВА

421

:жојима .се. дата наследничка изјава може поииштмти. Код тога треje .водити рачуна о томе да позитивна наследничка изјава у : нашем праву нема више конститутивни знача) како га je имала у систему „лежеће оставине“. Негативна насљедничка изјава je тај : характер зајдржала, иако са ретроактивиим деј.ством. (а) Полазећи од ове битне раз лике, која je настала у нашем праву између псзктивяе и негативно наследничке изјаве, треба жонстатирати да je позитивна наследничка изјава само деклараторног карактера, и да њено постоја&е може sити само од извјесног процесног а не материјалноправног значаја. Само процесним разложима, да се олакша и убрза .поступак, .може се објаонигги институт . неопозивости насљедничке изјаве у нашем закону Разлог томе je тај што по нашем праву оставила прелази на наследнике у часу омрти остзвитела пО‘ сили закона, па васледници нису дужни да се обавезно изјашњавају о примању наследства. Они ои могу при. држати право да се. изјаоне до свршетка оставинеке расправе (чл. 218, ст. 3). Исто тако могу, да на роншпту одбију да се изјасне о примању Однооно одрицаньу наследства, будући да нема санкција .Koje .би суд могао на их у овом случају примијенити. Осим тага суд he понекад о праву наследника одлучити и без наследничке . изјаве, .према подацима којима раополаже. Суд je дужан да у току .цијелог поступка пази да права сгранака буду што прије утврђена и осигурава. Он има узети у обзир све приједлоте заинтереси.раяих .особа (чл. 176). Своју о-длуку суд ће донијети на основу резултата цјелокупнсг расправљаша узимајући у обзир како доказе ko je су странке поlднијеле тако и оне које je сам прибавио по службеној „дужности (чл. 178). Према томе ако ствар није потпуно расправлена због тога што су наследвици одбили да се изјасне, суд не може . донијети кспачну сдлуку као неку врсту санкције против наследника. . Према садаппьем стању ствари постоје дакле могућности й завлачења послупка од стране наследника. Држимо да je због тога .итак требало у чл. 2.18, ст. 3, преддидети крајни објективни рок до кога се наследник може одрећи наследства. По протеку тога рока вриједила би пресумпција да je наследство (наслеђе) прихваћено. Ово Beh с разлога, што често пута наследник не he знати кад he доћи до завршетка поступка (41). Кад се ради о позитивно) наследничкој изјави држимо да би -требало иеклучити .могућност поншптаја наследничке изј.аве. Уста.нова поништаја изјаве постоји in favorem наследника који je одређену изјаву дао, као и оних особа ко-је су том изјавом оштећене. То he у правилу бити потомци оног наследника који се одрекао

(41) По „Тезама“ био je предвиђен рок од 3 мјесеца, ,који се рачунао од дана отварагьа наслеђа (точ. 98, ст. 1), односно у случају позцвања на наследство (наслеђе) услијед одрицања неког наследника, рок je почињао тећи од дана када je то лице било обавијештено о томе да je позвано на наслеђе (точ. 98, ст. 3). Код nasciturus-a овај рок имао би се рачунати од .дана рођења (точ. 98, ст. 4), Међутим, било je предвиђено да би суд могао тај рок и продужити кад за то постоје оправдани разлози (точ. 98, ст. 2). "Уколико наследник не би дао изјаву о одрицагьу у одређеном року, „он • остаје наследник“ (точ.. 98, - ст, 1).